Srpski tehnički list

5 Ољо

предмет као употребљив алат; то сведоче они радови", који се занимају истраживањем и сазнавањем развитка о језику. Јп радови доказују, да се називи најнесавршенијих алата моту свести на такав корен језика, који означава радње, које се дају извести и без алата (на пр. зубима, рукама п т. п); те је тиме пзведен доказ, да је постанак језика (правилно мишљење) претходио постанку прављеног (вештачког) алата.

То се доба називље доба камена (камена перпода), јер су главни делови тадањег алата (секира, клин, нож, копље и стрела) били пзрађени од камена. Примерци таквог алата, допрли су до нас ископавањем из земље, која их је хиљадама година покривала. Облици тих примерака најнесавршенији су.

Посматрајући врсту камена, од кога су тип алати начињени, с сазнајемо како су каменоресци у о доба бпли вешти у избору камена, који је тачно одговорао задатку за који је алат био намењен, Нарочито користили су се особином кремена, који се лако цепа док је у свежем стању (Т. ј. тек из мајдана извађен).

Наши праоци употребљавали су свој алат од камена да њиме разбијају кости убијеној животињи, те да. се наслађују омиљеном мождином. Тим алатом дралису уловљену дивљач, а служили су се њиме и при подизању својих простих дрвених зграда.

Сечива (оштрице) њихевог алата бпла су у почетку онаква, какве су природне ивице цепаног камена; много доцније тек усавршавана су та сечива оштрењем (пепрва тегобним манипулацијама, а доцније тек употребом песка).

Слика 1. лист [. показује какав је изгледао прастари алат. Тај алат начињен је од медвеђе (НбепВат) виличне кости, која је ломљењем неких њених части дотерана толико, да буде прилагодна човечијој руци. На том месту, на ком је пскопана ова вилица, нађена је п једна расцепана кост, коју показује сл. 2. На тој кости види се јасно, да је била изложена јаком удару алата 1, те је зубом 3 проваљена рупа р.

Та вилица представља нам алат, који је по свој прилици створила човечија рука у најстарије доба.

Слика 8 и 4 показују клин од камена, који је употребљаван на место глета. У сл. 3 означен је тај клин у природној величини, а сл. 4 показује усађен клин у јеленску кост.

! Гаамја Хате: Пав Уегклеце ппа веле Ведешила #1г Фе а У безећјећће Фет Мепзећћен.

У слици 5 представљен је нож од кремен камена, са дрвеном дршком, сечиво се налази на Доњој страни.

Ол. 6 износи секиру од камена; у дрвеној буџи 6, углављен је оштар камен к. Облик такових оштрих каменова, био је по себи пеподесан за углављивање у дрвену дршку, јер је могао камен ударом секире дршку пробити. С тота је измтшљено било срество — као што то ел. 7 показује — да се камен претходно усади у комад јеленског рога, а рог је био утврђен на једном крају дрвене буџе.

У томе прастаром добу, када се човек служио најнесавршенијим вештачким (прављеним) алатом од камена, бпло је зар пронађено и срество, да се производи ватра врћењем дрвеног штапа по другом парчету дрвета.

Тај начин произвођења ватре био је за дуго уоби-

чајен; чак и Грци на хиљадама година позније спомињу справу „Пирејон“, која се је састојала из два комада. „Ешар“ је онај део ппрејона, који је био обично утврврђен на патосу, п којега је горња страна пмала падубљену рупу. У ту дуботину утурен је био други део пирејона, назван „тришанон“ (бургија у виду једне палице, коју је човек међ длановима нагло вртео, п тиме у „ешари“ толико трење произвео, да су се зашаљиви предмети могли запалити). .

Вероватно је, да.је тај први начин произвеђења.

ватре (посреством врћења једне палице у парчету др-.

вета), довео тадашњег човека на мисао, да се тим начином могу бушити рупе у дрвету. Тај проналазак Довео је човека и на покушај, да буши рупе и кров камен палицом, на чијем је доњем крају био усађен подРеК камен илп кост. Правилност рупа, које се налазе на ве штачким каменим алатима из каснијег доба, сведоче да су ти алати за бушење морали бити доста усавршени. Слика 8 показује нам такову једну справу: “ч означава чекић од камена, који ће кошчана цев 4 да пробуши, брзим кружним кретањем палице п, у коју је усађена кошчана цев.

У том познијем добу, када су се израђивали такови чекићи и секире од камена, кроз који је рупа за дршку бушењем прављена, могла је бити упражњавана и израда најстаријег ткива чешљевима од камена, те је човек могао имати неку врсту конопца, који је могао употребити за направку коју смо у са. 8 изнелл,

Да је пак за бушење рупа кроз камен, употребљена била кошчана цев, додавањем песка при бушењу; то доказује нађен примерак једне секире од камена, која је ископана из корита реке Елбе, п на ко,ој се по ел. 9 види недовршена рупа.

(Наставиће се). Т. Селевковић

РЕГУЛАЦИЈА РЕКА ПО СИСТЕМУ ВОЛФОВОМ

Регулација, ма п једног дела какве реке, спада у најтеже, а врло често пи у најнеблагодарније, инжењерске задатке; па при свем том, било из економних било из других интереса, ми видимо да све европске државе, почев од друге десетине овог века па нарочито у последње доба, издају из године у годину по стотине милиона динара на регулације својих река.

Ми смо и у том погледу заостали иза других држава. У нас не само да се не мисли на регулисање

наших река, које нам слабе користи а велике штете,

доносе; но ми до данас нисмо утрошили ни једне паре на проучавањ= природе тих река. Нама су познатије афричке реке, но наше сопствене.

Остављајући да другом приликом проговорим о овом питању, ја ћу се сад ограничити само на излагање једног новог система, пли управо нове врсте грађевина, за регулацију нарочито бујних река — система којим се за сразмерно кратко време постизава повољан резултат, а који је веома прост и много јефтинији од осталих система, који се обично примењују.

Први посао, који се мора извршити, пре но што се приступи самој регулацији какве реке пили ког њенор дела, јесте сазнати у колико је могуће тачније природу такве реке, а нарочито сазнати, кад, у којој мери п какав материјел она собом нови, За тим, приступајући самој