Srpski tehnički list

завеса"

3

танина литарина савести

о с

за у ну

ПЛАТА ка ДОДАТАН СВЕРА ЗВАЊЕ а

у дин А РЕМ А |

Директор • + + + 6000 1200 1600 8800

Начелник +» • > • 3600 800 1600 6000

Главин инжењер · · • 2800 800 1200 4800

Окружни инжењер · | 2800 800 800 4400

Инжењер + + + + + 2000 400 800 8200 Инжењер ехе. 6. + | 2000 400 800 8200 | Подинжењер · + •· · • 1600 200 600 2400 _ | Подинжењер ехбг. 56. • 1600 900 600 9400 | Надзорник + • : · · :| 1200 200 600“ | 2000 | Инж, практикант · · — — — 1600 |

Сем овога, кад службеним послом путују, добијају сви ови чиновници накнаду, која је прописана за чиновнике у опште, Ако би какав посао захтевао да дотичан инжењер буде ван свог места живљења више од 80 дана, онда се у место попутине п дијурне даје одсеком месечно, и то главном инжењеру 200 динара, инжењеру 150 динара, подинжењеру 100 динара, крактиканту 80 дин.

Што се тиче броја техничких лица, он је увек зависио од новчаних средстава, која су на расположењу стајала. Тако у буџету за 1879. годину, стављен је један грађевински начелник и у сваком округу по један инжењер. Међу тим, сем тога узета су привремено још четири инжењера при изради важнијих путова.

На крају те године износила је дужина главних друмова 1445, 6м, а споредних 5878 км, а сви су војеним властима колико толико дотерани у добро стање.

Из године у годину, повишаван је постепено број техничког особља, тако да сада има сталног техничког особља свега 40 лица, и то:

У главној управи: Један дпректор, Један начелник;

За инжењерски одељак:

Један главни пнжењер,

Два инжењера,

Два подинжењера,

Један практикант,

Један грађевински надзорник;

За архитектонски одељак:

Један главни пнтењер,

Два пнжењера,

Један подинжењер,

Један практикант;

У окрузима, п то у сарајевском п мостарском округу. по:

Један окружни инжењер,

Два подинжењера,

Један практикант ;

А у осталим окрузима по један окружни пнжењер, један подинжењер п један практикант.

Сем тога још у сваком округу по један привремени инжењер. Међу тим, кад год су вршени већи радови, повећаван је, према потреби, број привремених инжењера.

У почетку само мање грађевине вршене су у режијп, а од 1886. године врше се све државне грађевине, путови, железнице, зграде и др. на тај начин.

(Наставиће се.) Н. И. Стаменковић.

А Л

ов

(ба сликама 1—9 на листу 1.)

„Алатом“ се у ошште зове свака направа, којом непосредно управља чевечија рука. да би њоме какав механичан рад извршила.

Технологија, т. ј. наука која показује срества и начин, за прерађивање спровог материјала, да би био подесан да подмири људске потребе, та наука дели алате на четири врсте:

1. Алат за стезање (као: кљеште, машице, менгеле Мед),

Алал за мерење (мерила), 5 Алат за повлачење линија (прибор за цртање), 4. Алат за промену облика тела (као: секира, чекић, нож ит, д.).

У погледу на велики напредак, који је учињен (нарочито последњих деценија) у свима правцима на пољу техничком, изнећемо све оно, што ће бити кадро да упозна техничара са развитком и са резултатима напретка оних технолошких предмета, који спадају у горе наведене четири врсте.

Основно схватање развитка ма каквог предмета, — дакле и алата — захтева, да се при проучавању пође путем његове псторије.

Путем технолошким дознаћемо за тим, како дејствује алат, под разноврсним својим облицпма, на разан материјал.

Алат из периоде камена.

Ако сравнимо какав алат, који данас служи за ма какву израду, са алатом којим се сродан посао вршио рецимо у почетку овога столећа; приметићемо неко веће савршенство у том новијем алату. У колико се даље будемо вратили у старије доба, у толико ћемо се више уверити, да је алат био несавршенији; тако да на нижем ступњу човековог развитка видимо и алат мање савршен.

Најнесавршенији алат, што га, је човек створио, уједно нам је једини видљиви знак, који нам је заостао из најстаријег времена, када је већ била у човека сазрела свест да разликује узрок од дејства.

Пре но што је постао први алат, који је напра-

вила. човечија рука, морало је бити доба, када је човек вадовољавао све своје потребе п без алата; ма да је вероватно, да се у оном прастаром времену човек могао служити разшим предметима, које му је сама природа пружала (као н. пр. гранама, камењем, костима, роговима, и Т. п.), и које је случајно угледао згодном приликом, било при тражењу хране или при својој одбрани у нужди.

Да је у томе времену — у перџоди нађеног, природног алата — човечији ум бпо већ у толико развијен,

да је био у стању, да угледа какав случајно нађен 2