Srpski tehnički list

СТРАНА 10. ТРОШЕЊЕ ШИНА ВРОЈ 1.

тиме постигло оно исто, за чим је се тежило при упо- На завршетку, да напоменемо, да су се до сад потреби зглавака (а то је, да се ивице не крње) испуња- | казале само користи од употребе зглавака, код свију жевани су у новије доба, саставци у ослонцима малтером, | лезничких мостова са зглавкастим сводовима који су изтек пошто је свод био потпуно готов, а псто тако, и по- | вршени у Саксонској а међу којима се находе п такви, једини каменови у своду дотеривани су накнадно на | код којих су зглавци употребљенп само у ослонцима,

праву потребну јачину. - | Коста Д. Главинић.

ТРОШЕЊЕ ШИНА

По својој паграђеној расправи израдио М. Ј. Валента инжењер (са сликама на листу ТУ.)

(ПРОДУЖЕЊЕ

Да би се пак добили неки закони о трошењу, који _ дата статистичких о трошењу шина правоугаоног просу од опште важности, мора се једино равложити садр- Фила Она су из дела „есћегсћез вит Тез тапа еф Тепт жај познатог чланка г. Х. Ф. Штокерта „о трошењу и зпррогје“, које је 1858. г. публиковао Е. Локар, шеф-интрајању шина“. Штокерт беше главни инспектор на се- · жењер пруге От. Етијен-Лпон. верној желевничкој прузи цара Фердинанда (К. Е, Х. В.), Цела та пруга имала је симетричне шине правокоја је једна од најстаријих пруга целог немачког же- угаоног пресека, а утврђене на столицама. У поједина девничког савеза. Његова посматрања односе се само на | песта пруге уметнути су континумрни низови нових шина пакетиране шине, но то је и сасвим природно, јер кад | и посматрано је трошење. Било је свега четир оваких је он водио његове бедешке, у доба од 1855 до 1871. | пруга, све без мало хоризонталне, прва у кривини од године нису друге шине ни биде у употреби. Са чедичним | 510 а полупречника, а посдедње три у правој. бесемеровим шинама чињени су тада тек покушаји, | Ради лакшег прегледа састављени су сви подаци, Ну пре но што би се овај епохални чланак размо- |у у ову табелу: трио биће занимљиво да се изложе нека од најстаријих | |

| || ДИМЕНЗИЈЕ ЦЕЛОКУПАН | БРОЈ ТИНА = | | | ТЕЖИНА | кодико ЈЕ СРЕД. ВРЕДИ. | СРЕДЊЕ ТО| не МЕЗЕ . | нове шине БРУТО-РЕРЕТ у ~ | Име места где сву по- НА ТОДИПА. ШИНА тодИшШњЕг | дишњЕ ТРО- м | м 54 Је – БОЈИ ЈЕ ПРЕКО = | И |-е8 8 | кушаји чињени | ТЕБУЋИ |ИМАЛА У КО- ји Бруто-ТЕРЕТЕ ШЕЊЕ У МИ-| 8 | = = 5 Пине ПРЕШАО 8 | = 8 8 | | ВИСИНА | ШИРИНА | МЕТАР лосЕку | У ТОНАМА | ЛИМЕТРИМА 5 « | ов га | | (у ТОНАМА) | = 8 5 Ба = || и | ц гаји =Р | А | ј| |__у МИЛИМЕТРИМА | КИЛОГР. | | | | У Крини на станици, | | | | у кривини од 005 т по- | | | аупречника · 0. 85 48 26 815 . 5806617 | 624818 0428 26 | 91 ЈЕ || || | | | | | | 2 | _ Кол Пјер-Бенит, пра- | | | | 1 6 = 1 | вац ка станици • + • 851 48 26 9 о 5850 028 644. 040 0 380 924 | 68 16 | | | 8 | Код Шјер-Бепит, Кра | | вац од станице > • | -- 08 | 48 | 80 16 | 7412344 | 664 188 (279 29 68 78 || 4 | Исто, на другом месту, | 98 | 438 30 101 5 | 8 429 642 340 180 0156 90) | 46 80

| | | Прва пруга има највеће трошење, п ако је преко Овај последњи, врло важан став, у много је приње прешао без мало онај терет као и преко пруге 2. Није лика потврђен, ади још за дуго нико се њиме није кодакле овде терет главна чињеница, већ се она мора тра- ристио па ни сам Локар.

жити у томе, што је прва пруга у кривини а друга у Осим трошења на горњој површини главе, појавправој, дакле хоризонтална. пројекција пруге има уплива љује се још п трошење на унутарњој осовини колосека. на трошење; ничим се другим та разлика објаснити и | окренутој вертикалној страни њеној, то је латерално не може, јер су све друге околности па и профили и те- | трошење. Врло је незнатно у правој прузи, а само у

| ~ |

жине шина једни и исти. кривинама од извесног значаја. Оно произлази од дејПруге 2. и 8. имају разне величине трошења, све | ства точковог управног венца (5ритктал2), који се у крису друге околности приближно једне и исте, разна је | винама јако ув шину припије, трење се — унаточ про-

само висина п тежина употребљених шина. Отуд се из- ширењу колосека на таковим местима — ппак појављује, води: под иначе једнаким окољностима виша п тежа веће је но у правој и производи увећано трошење. Лошина мање се троши но ниже и љажкша. кар наводи у том погледу ова дата: на шилама симе-

На пругама под 3 и 4 опажа се уплив бруто-те- | 'тричког профила, са јасно израженом главом, износило Рета“, који је преко шина прешао. Ако је бруто-терет | је лалерарно трошење 0,5 п т годишње а у кривинама мањи, то под иначе једнаким околностима бива пи тро- од 500 та полупречника 1,4 та т, дакле скоро три пут шење мање. Дакле трошење управо је сразмерно бруто- | више но у правој. — Многе железнице употребиле су, терету који је преко шине прешао, при изради дата о трошењу, време, дакле трајање шине, Аре као мерило компаративних студија при испитивању и

' Бруто-терет је збир тежине локомотива и вагона и те- ОЦЕНИ разних врста шина, друге опет број преко шине жине терета којег опи транспортирају. | прелазећих точкова пли влакова. Но све је ово било