Srpski tehnički list
ВРОЈ 1.
погрешно, јер су поједини делови једне исте пруге врдо | равни, возни материјал врдо разнолик по тежини, конструкцији п дејству. |
Најприродније биће ако се трошење учини зависним само од бруто-терета, који преко шине прелази, а дејство свију осталих чињеница изрази само косфици= јентима.
Тај је начин, при својим сматрањима Штокерт и употребио, а у следећем изложиће се њиме добпвени ревултати. По њему није био број прелазећих точкова право мерило за напрезање коме је шина изложена, зато што је њино терећење веома равнолико, но он је нашао као целисходније п тачније да као основицу сравњивања, квалитета разних шана узме бруто-терет, који је за извесно време преко њих прошао. Ну како се бољи или лошији квалитет познаје по дужем или краћем трајању, то се он онда најбоље п цени по мањем нљи већем броју и3мењениг шина, претпостављајући једиаке транспортоване бруто-терете и иначе сличне околности,
Врло је неугодно и непрегледно изражавање статистичких дата једино бројевима, зато је Штокерт, употребио и графички пут.
На оним пругама, које су за испитивање одређене, уметути су континуирни низови нових шина све једне исте серије, из исте Фабрике. Затим је изнађен транспортовани бруто-терет и пренет на хоризонталну — апсцисну — осу, а изражен у милијонима бруто-цената, на ординате пренет је број њиме истрошених шина и то у цроцентима броја свију на једној прузи лежећих шина Спојница крајних тачака ордината даје слику поступног трошења шина, а на апсиц:ој оси читају се терети који су то дејство произвели, но пошто квалитет зависи од већег иди мањег броја истрошепих шина, то се у овој слици огледа и квалитет на тој прузи употребљених шина.
Штокерт је употребио статистичке податке, који се датирају од 1855 па до 1871 године, дакле од једног низа од 16 година. Ови се подаци односе на шине разног материјала и профила, из разних радионица, на пруге
врло разноликих околности, са успонима од 1:00 до
1: 150, са правим и кривинама до 600 то мин. пречника, најмањим и највећим саобраћајем, са врло разно-
ликим и пеједнаким терећењем возова — овако, под овим |
'окодностима сакупљени заслужују нарочиту пажњу. Испитујући ове податке графијски, Штокерт је на-
шао, да је линија, која представља трошење шина, крива
и — ако се од њеног почетка и краја апстрахује —
врло приближна четвртини елипсе, чија велика пољу оса |
представља збир терета, који производе уништење свију „шина на догичној прузи, а мала полџ оса збир свију шина положених у дотичној прузи.
Овај закон потврђен је свуд, при најразноврснијим околностима. при повољним п неповољним успонима на
шинама од гвожђа и пудлованог челика, најразноврсни- |
јег профила.
Природно је, да се мања иди већа одступања од елиптичке линије морају да појаве, јер: и ако се и најтачније одреди бруто-терет и број измењених (неупотребљених) шина, ипак има Фактора, који могу одступање да произведу, а то су: промењиви климатски односи, разнолико одржавање пруге, рапидне веће промене у терећењу возова услед конјуктуре саобраћаја по". д.
Највећа одступања од елипсе појављује се свакад у првој и последњој периоди сматрања, а узрок пм је сасвим природан. Ове шине са прпродним Фабрикациооним махнама постају одма у прво време употребе неупотребљиве, без да су одиста истрошене, Даље у усло- |
ТРОШЕЊЕ ШИПНА
СТРАНА 11. вима за набавку шина, било је тада предвиђено, да се свака шина са најмањом маном, која би се у извесном року гаранције (Нанлењ) опавила, мора одма о трошку набављача изменити, но међу овако измењеним шинама, било их је доста, које су могле још прилично да попослуже. У последњој периоди одступање од елипсе знатно је зато, што се мењањем еве већег броја шина смањује тачност посматрања у броју оинх шина, које су трајале од самог почетка посматрања.
На одступање може пмати још и други, сасвим 0сдбени узрок, тако н пр, на листу ТУ сд. 6, 7 и 8 зато је тако знатно, што су у овој прузи употребљене за измену шине, које су већ у другим пругама служиле, а извађене из њих само зато, што је њин горњи строј цео измењен. Квалитет ових шина био је обично лошији од оних, за чију су замену употребљаване, па отуд то внатно одступање.
Криву линију, која се добија везом крајњих тачака, ординате, назива Штокерт линијом трошења (Ађии-
"тате те). Како она подлеже извесном закону, има сва-
кад елипси приближан облик, то се помоћу ње може у времену, које је сразмерно кратко спрам трајања свију шина, одредити сукцесивно трошење п уништење свију шина једне целе партије,
Нека, је број свију у некој прузи положених шина = ф, преко њих нека је за извесно време прешао брутотерет = ж, и нека је његовим дејством истрошено и измењено свега у шина, то се онда из централне једначине елипсе:
ђ“ ж- + а“ у“ == аз |
налази једначина елипсе однесена на координатан систем уа ж (види вд, 1 лист ЈУ.) дакде тежина једначина, тако, да се ставља: 5 ну =6 — у
и по извршеној замени бива:
Муре
р> х“ – а“ у — га"гбу = о и отуда: Ва о ; "= ууе=>
и то је једначина линије трошења. Може се би у процентима изразити и тада је: 100, =
МЕ У у(воо –
Из једначина 112 налази се лако велика полу оса а т. ј. сумарни бруто-терет, који треба да пређе преко пруге, а да производе уништење свију у њој лежећих шина. Дијаграми на листу ТУ, показују елипсе, које су за разне пруге израчунате и фактички посматране ординате, односно њина одступања од израчунатих тачака
За израчунавање неке елипсе треба прво одредити подужим сматрањем разне вредности од ги у и за њих израчунати одговарајуће вредности од а; резултати биће тек онда поуздани, кад се поједине вредности од а само незнатно разликују, а то биви тада, кад су на прузи све шине са Фабрикационом грешком већ измењене.
Вредност неке шине одређује се по Штокерту овако: ако је број шина у дотичним одељцима посматране пруге
буги == фу Во== ју 6 у, НТ