Srpski tehnički list

СТРАНА 12,

означавају бруто терете, који су у разним перподама преко тих шина прешли, то се онда збирни (сумарнт) користни ефект (Хшленекф) свију употребљених шина (види сл. 2 лист ТУ) добија из једначине:

ПО ИЕ у чи:

где је:

г=[»+е– и |=

МЕ

ве | (==) == ви) | 2

дакле: користан ефект раван је површини, која је ограничена линијом трошења, ординатном осом п линијом | која пролави кров крајну тачку ординатне осе, а упоредна је са апецисном осом, пили: користа“ ефект неке врете шина раван је површини четвртине елипсе, чија, је велика полјоса величина целокупног бруто-терета, који производи унпштење свију шина у дотичној прузи, а. мала полуоса збир свију у прузи лежећно шина. |

Из самог облика елипсе излази, да се број првобитно положених шина у последњој периоди нагло смањује, а то и јесте главни узрок између посматрањем и рачуном добивених података; мале грешке овде имају уплива већ зато, што у том времену трошење нагло расте. Кад су н. пр, већ 50%, првобитно положених шина

2 = ита,

2 су 86,69, целокупног бруто-терета, који условљава уништење свију шана, прешли преко пруге. Преко осталих 509/, још у прузи лежећих шина прелазе само још 13,2 целог бруто-терета, тако да је њин корисни ефект само 17 део ефекта свију шина, јер ордината у == '/ #== 50 одсеца површину елипсе, која је само 17 део целе површине (сл 8 лист 1У.). | За сравнење вредности, служи — под иначе једна-

измењене, онда бива у = и 86,6 а, дакле већ

ким околностима — корисни ефекат, који је вредности

управо сразмеран, но како је он представљен једначи| арт · У аб, п

ном ЈЕ == а Ж једну, а једначином Ми

за другу врсту шина, и како је ф = ', = 10095 то је | онда ц МИ пена ој 5 0

што значи: користан ефекта неке врсте шина управо је | сразмеран целокупном бруто-терету, који проузрокује уништење свију шина на извесној прузи.

Но овако сравнење може бити само онда, кад су све | друге, па трошење упливишуће, чињенице сличне, дакле | | | |

бар приближно исти падови и успони, просечно подједнака терећења возова, а нарочито приближно подједнака, употреба кочњача.

ТРОШЕЊЕ ШИНА

БРОЈ 1,

Но у природи ретко се налазе две пруге са таковим подједнаким условима, махом се све више или мање разликују, па зато је Штокерт помишљао да ове разнолике чињенице бројно изрази, да нађе за њих хосфици-

јенте, који би остварили могућност, да се две пруге раз-

них падова и успона, равног терећења могу свести на једну и исту основицу, те да се тад може непосредно сравнити вредност у њима положених шина. Штокерт је одредио неке коефицијенте, адп како је одредба та скопчана са многим тешкоћама, то се његови бројеви могу сматрати само као апроксимативни, али онџ су већ од врло велике користи.

Уплив падова и успона, На листу ТУ. са сликама 4, 5 п 6 представљене су линије трошења, трију пруга, у којима су биле шине једне врсте, и које су једновремено предате саобраћају.

Пруге под 4 и 5 имају највећи успон од 1: 800, за њих је цео бруто-терет а == 400—500 милијуна ђумр. цената. (101-СТе. == 50 Ког.), пруга под 6 има успоне до 1: 150 и за њу је а == 240 мил. цен.; у слици 6. представљена пруга има максималне успоне до 1: 800 и за њу је а == 960—400 мил. цен., док она у слици 6 представљена има макс. успоне до 1: 150, и за њу је а = 280 мил. цн. Како су хоризонтална пројекција пруга и терећење возова били повољнији на пругама 4. и 5 но па оним под 6 и 7 то се краће трајање шина на њима не да другче објаснити, но дејством јачих, да кле неповољнијих успона,

Коефицијенти који представљају уплив успона на трајање шина, имају по Штекерту ове вредности :

ам

| | "КОКФИЦИЈЕНТИ успони | ПРОЦЕНТИ убноти 1: 1000 | 10,00 0,280 1 : 900 11,10 (0,310 1: 800 12,50 0,350 1:7100 14,30 0,400 1: 600 16,60 0,470 1: 500 90,00 0,560 1: 400 25,00 0,700 1: 800 38,30 (0,230 1 : 250 40,00 1,120 1: 200 50,00 1,400 1: 150 66,60 1,870

Употреба ових коефицијената јасна је: бруто-терет мора да се увећа за онај коефициенат, који одговара дотичном успону, те да тако увећан пропзведе на равној, хоризонталној прузи исто дејство као и на успону; н. пр, на успону од 1: 150 мора се терет од 480,5 мил. цев. смањити за 1,87 па да произведе исто дејство, као и на хоризонталној прузи, дакле: терет од 430,5 мил, цен. на равни и терет од 150 мил. цен. на успону од 1: 150 произвела би исто трошење. Отуд непосредно излази, да је — под иначе једнаким околностима — трошење шина управно сразмерно успону.

(Шродужићи 01)