Srpski tehnički list

БРОЈ 8.

РАД УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА

СТРАНА. (7.

Манојловић. Грађевински савет ни једним актом својим није потврдио, да одобрава онај псказ, који је се чуо од једног члана његовог, па ни инжењерско удружење нема узрока да напада цео грађевински савет. Ако је г. Живковић сазнао, који је од чланова његов рад омаловажавао он треба њега и да напада.

Ивачковић. Треба се ставити у положај увређенога, па ће се онда лако појмити за, што г, Живковић напада грађевински савет. Но ја ппак држим да је његов напад управљен бпо против извесних чланова грађевинског савета.

„Кивковић упада у реч Ивачковићу п тврди да он напада цео грађевински савет овакав какав је данас.

Милашиновић. Није мп познато предавање, а ни дебата у грађевинском савету, али држим, да је г. „Кивковић изашао ван граница, кад је напао цео грађевински савет,

„еивковић. Што сам грађевински савет напао, то ми неће мислим нико замерити, јер држим, да је онп крив што је љубичевски мост пао, па би хтео ту кривицу да баци на српске пнжењере.

Манојловић предлаже да се дебата прекине са овом мотивацијом: удружење српских пнжењера изјављује да се не слаже са закључком г, Живковића у поледу његовог мишљења о грађевинском савету.

„Живковић. Ја не могу дозволити да се са оваком мотивацијом пређе преко ове ствари. Опет тврдим да је за пад љубичевског моста крив грађевински савет, за то сам га и напао,

Јоца Отанковић. Ја мислим да је овде реч о узроку пада љубичевског моста, за то би требало дебату у томе правцу и одржати,

Андоновић. Они, који би најмеро давнији били да дају обавештења о овој ствари и да одбију нападе од собе и грађевинског савета, ако су онп допста незаслужени — њих овде на овоме састанку не видимо. Нисам био у почетку да пратим ток целе дебате, али видим да се водила реч и о изјави члана удружења г. Бурковића. Он иступа из удружења што је један члан његов чинио и њега солидарним у љубичевској катастрофи. ИУ тад, би овака изјава дошла од каквог бујног младића ми јој се не би ни чудили, али кад она долази од г. Ђурковића — старога ветерана и данас још шефа пнжењера, онда ми морамо да је сажаљевамо. Није ово добро изабран пут за одбрану, ово је само узмицање, Це Ђурковићу је дужност била да пред овај скуп дође п да одбије нападе, ако их је он нашао у предавању г, бивковића. Овако он их је примио на себе. Да сам

био овде раније био бих мишљења да се изјава прими к знању.

Стефатовић објашњује да је се г. Ђурковић нашао увређен с тога, што је г. Живковић рекао, да је г. Ђурковић слегао раменима кад му је овај тражио податке за оптерећење моста п да му их није могао дати.

Председник предлаже да се преко ове ствари пређе на дневни ред.

Скуп решава да се питање о љубичевском мосту за сада скине са дневнога реда.

Андоновић. Пошто је ово прво предавање, које је држато пред скупом инжењерским, мисли да би га требало заједно са прорачуном штампати у друштвеном органу.

„иивковић ивјављује да ће само у оном случају дати своје предавање да се штампа, ако се пусти да у целости изађе.

Збор оставља управном одбору да о овоме днесе своју одлуку.

Предесдник пита има ли који члан какав предлог да изнесе

Манојловић предлаже да се сваког 8-07 држи валредан састанак, како би пи секциони инжењери, који тада долазе у Београл, могли учествовати на састанцима, пи да том приликом буде и ата вечера.

Скуп усваја предлог.

Састанак је закључен у 8 п по сати, а идући заказан за 1 Мај ове године.

ЗАПИСНИК РЕДОВНОГ САСТАНЊА ДРЖАНОГ 1 МАЈА 1898 г. У БЕОГРАДУ

Председавао: ЛМ Марковић. Бележио: «708. Ковачевић.

Дневни ред:

Претрев пројекта грађевинског закона за варош Београд и друге вароицм и варошице у краљ. Србији.

Председник отвара састанак пошто је на окупу довољан број чланова. Саопштава скупу да је г. министар грађевина, на молбу управног одбора, одобрио селам дана одсуства свима члановима ва долазак на главни скуп.

Прелази се на претрес пројекта грађев. закона.

Чита се члан 1.

М. Станисављевић мишљења је да се за привре-

| мене грађевине одреди рок до пет година.

Ј. Смедеревац за то је да овај члан остане као што је.

Ивачковић. Члав 1 предвидео је по моме мишљењу провизорне грађевине, као што су: панораме, Фотографски атељен п др. за то сам мишљења да је овај члан уместан. Но ако се мисли, да су то сталне грађевине, онда би требало одредити рок.

Председник М. Марковић. Овај члан требало би у толико поправити, да се тачно одреди, које су грађевине пмају сматрати као провизорне. За то сам мишљења да се овом члану дода као: панораме, циркуси, фотографски атељен, грађевинске канцеларије и др. Но и ове не могу дуже остати од 5 година,

„Андоновић предлаже да се ови изузетци за привремене грађевине избаце из 1 члана, па да се доцније у који члан унесу.

Ивачковић слаже се са Андоновићем. ,

Манојловић тражи да се цео закон прочита, да би се знало шта све има у њему.

Председник. Закон је читан. За то мислим да сад треба читати члан по члан п стављати примедбе, па доцније средити члапове по пзвесном реду.

Скуп се слаже са мишљењем председниковим и усваја његов предлог да друга алпнеја члана 1 овако гласи :

да грађевине као што су: панораме, циркуси, фо-

тографски атеље, грађевинске канцеларије и др. које се само за кратко време и за привремену какву потребу