Srpski tehnički list

СТРАНА 68

изведе диференцијални количник по Ми Н, пага "ставимо раван нули добијамо две једначине потребне за "одредбу од М и Н. Овим се задатак своди на одређен статички задатак и тако се може за сваку радиалну спојвицу, а нарочито у најопаснијим спојницама на ослонцима напрезање одредити на обичан начин.

Кроз средине радналних спојница. положена је средина лука — осовина — са полупречником К, == 20358 м. и подељена је на четир једнака дела, па су апсцисе и ординате за средине спојница и дужине њихове одређене рачунски.

Прелазни терет је сведен на тежину зида и доби-

1274 вена висина исноси: да“ = 0,554 ма а тако и терет

2800 надзидка и насипа. Затим треба израчунати површине делова свода, ламеле сталног и прелазног терета што су над њима, као и тешке линије одредити графички; тако се добијају све количине потребне за одредбу моменату у односу на средишта радиалних спојница 0, 1, 2, 8. За део свода (4,38) добија се површина свода = 494 м“, површина перманентног терета == 3:63 ма, површина мобилног терета = 2:58 ме. Целокупна површина износи == 11'09 м“. Моменат у односу на средиште спојнице 8.... т, = 494 х 2:21 +

+ 868 Хх 2:01 + 2,52 Х 2,15 = 28,64 м>

На сличан начин одређују се површине момената за делове свода (4,2), (4,1), (4,0) и дотични резултати изложени су у овој таблици.

| ! Сопствена || Пермане- а Укупно | ~ тежина тан терет || Релазан терет терећење 4 = 8 - 5 м у то. 8 ш 8 5 | 8 5 Е: З 5: 5 = | Момент = | Момент ~“ о о о о о о | = = Е = || = с __|__________--- Ба #—0 || 22,74 153:95|| 43.06) 183.96 9,01) 67:58 = ||72:81| 404,79 =) 4—1| 16,06] 92:17) 23,34 90,00) 7,13) 2,70 =мђ 16,53) 22487 =м) 4—2 10,19) 42,53) 10,34 33,55) 1,91 20,57 =му 25,44! 96,65 =, 4—3|| 4,94! 10,92)! 3,63 7,30)2,52 5ад = ма 11,09. 23:64 = ма

да теме је т, = 0.

Поред ових момената изазваних теретима, које смо изнашли по законима статике, придолази још моменат хоризонталног потиска и моменат савијања М= Н.с у темену. Ако са (' означимо целу тежину дела свода Ос (Сл. 17.) и ставимо 0' · % = те, онда је моменат у односу на Фугу с, до које смо тежину мерили:

Ме = М—Н · у += те

Притисак Ми, што дејствује нормално на Фугу «а, састављен је из: Н. сооф + (6. вз ф. Вредности за 500 ф ин совф могу се видети на сл. 7. и ове су одре-

0 ПРОРАЧУНАВАЊУ ВЕЛИКИХ КАМЕНИХ МОСТОВА

БРОЈ А ђене и рачунски а и графички. У овом случају добијамо за моменат у спојници О:

Ме = ЏИ — 731 Н + 40479 и М, == 0,621 Н + 0,784 х 74:81 = 0,621 Н- 58,65

Слично за спојнице:

М, = м— 493 Н + 224,87 М,= М—1,92 Н- 96,65 М, = М— бл9 Н4 23,64 М— И

За одредбу М и Н поставља Кастиљано израз за

механичан рад десормације половине свода као Функцију

М у

А= 2г —- +ЉЕ =

Ми Нн:а= > 7 + 2

бројног сачиниоца, који нема уплива на доцније дифе-

ренцирање. По Симпсоновом правилу је:

и: 1 си ЈИ М, И аи» У = + ( ла о 7)

Па МЕ М Му Уа БТУ с 4 = 4-В Па 5 (2 + Пе ЕЕ) го •Л.... су моменти дењивости, О, (0, спојница 0, 1, 2, 8, 4. да ширину појаса свода = 1 имамо:

М, = 0,779 Н 4 29,18 М, = 0.900 Н 4 11,12 Н, = 0,975 Н4 2,48 М=Н

При томе изоставља,

су површине

Ј, = 15 1,6" = 0,8418, 7, = 0,2287

Ј, = 0,1551, 2,=0,1285, 2, = 0,1109 о = 6, = 1,60, 0,=140, 0,=1,28, да == 114, 0,=1,0.

Кад се у рачун уведу ове вредности и рачун сведе, добија се израз за механичан рад деформације :

2 2 = 5 ДЕ + = 2491 МЗ —4ааМмН

+ 177,46 ИН + 2377162 М — 9321,03:2 М:

По пређе поменутоме ставу мора бити диФеренци~. Јадни количник 4 по М раван нули, ако се оће да те-

мени пресек не добије никакво окретање. А слично, да.

не буде померања у хоризонталном смислу, мора бити и диференцијални количник овог израза. по Н такође раван нули. На тај начин се добијају обе једначине за одредбу Ми Н:

2491 М— 4585 Н= - 937716

— 45,85 М + 17746 Н— 9321,08 и отуда: | МИ = + 0,3629, Н=— + 52,617.

_ Сад се могу за сваку спојницу израчунати моменти савијања и нормални притисци: М, = + 20,523 М,= + 2,664

М, =91,325 ХМ, =70,119