Srpski tehnički list

БРОЈ 4 0 ПРОРАЧУНАВАЊУ ВЕЛИКИХ камених МОСТОВА

паралелна је са завршном линијом 8,8, полигона линије

притиска. Према томе се може свод графички тако рачу-

нати, као да су у 6, О и 8, зглобови и да су при томе

6, и 6, у вертикалном смислу један изнад другог за

РА _ аХетн“ 0,412 м.

Сад се најпре графиски одреде притисци ослонаца р, и Г, као и поједини притисци на спојницама. Ако

«су хоризонтални потисак и линија притиска. пређе добро

одређени, морају притисци на ослонцима, који пролазе кров 8, и 8,, пресецати резултанте 4 и 4' у двема тачкама, а кроз ове положена права мора пролазити кроз О и бити паралелна дотичној страни полигона сила. И цела линија притисака кад се конструјира мора пролазити кров већ рачунски одређене тачке Фуга 1, 2, 8... Али сем тога може да се конструјише и хоризонтални потисак, који одговара лучном носиоцу са три зглоба 8, О и 6, и тако нађени хоризонтални потисак мора да се

„слаже са рачунски добивеном вредности за Н.

Напрезање грађе свода израчунато је по Формули 1 у темену свода, у ослонцу оптерећене стране и у спојници бр. 12 у којој највећма отступа линија притиска од осовине лука. При томе смо претпоставили да силе које нам даје полигон сила дејствују нормално на радиалне спојнице. д и е у радиалним спојницама аа и оф одмерене су из цртежа веће размере.

Теме. (слика 12. и 13.. Хоризонтални потисак Н = 1768 # дели се по ширини В спојнице и за појас свод 1 метар ширине добија се

__ 1762

ћи тЕ = 9. ћ.

па 871 0,0 Даље је %, = -:16' || + 6 210 | = 18,2 килогр.

притиска на квадратни сантиметар

3 = (; —6 219) = 17,8 кгр. притиска на см“.

Опојница аа (сл. 14.). р, = 1860% __В=495 иљ

да ширину појаса 1 мет.

ф, == 275 кгр. / см“ притиска, 5, == 6,0 вгр. / см> притиска Опојница на ослониџ 66 (сл. 15.). р, = 2948 6; В=644 м. 4,р=4577 1. ф, == 26'0. кгр. / см“ притиска, = 41 кгр./ см“ притиска.

По томе максимално напрезање грађе свода јавља се у спојници аа и износи 275 кгр. на квад., сантиметар.

Миа па та и ан-еазтеан а оу

СТРАНА 67

Прорачунавање моста на свод од 1 = 80 мет. распона по начину А. СавбеНапо.

(види сл. 7.).

ЊЕ пе и Нд“

И при овоме су облик и димензије свода изведене из неколико покушаја. Нарочито да би се добио згоднији однос између распона и висине лука, продужен је свод у Фундаменте, тако, да је место првобитног распона од 25 метара распон повећан на 90 м.

Кад смо извршили рачунање на начин којим је рачунат претходни мост од 65,0 метара распона, добили смо у ослонцу оптерећене стране (сл. 16. у тексту) највеће напрезање:

Висина лука износи 7'62 м.,

р,— 862 +; В==685 ми. и а, =1611!

отуд 5 1611 . 0:88 та (1 6 160] == + 24:38 кгр. / см: притиска, с 1611 0:88 ; ду == - 60 (; —6 ти == ем“ +'2 кгр. / см: истезања.

Ако занемаримо апсолутну јачину малтера и претпоставимо, да каменови леже невезани један на другом, онда се притисак распоређује само на дужину спојнице 8 Х 0,42 = 1,26 м. и тада се добија

АЕ 2х 6 = 25,6 кгр. / см“ притиска 1,26 а ==

Сада ћемо свод да испитамо по начелима које је 4. Сазвдћато изложио у своме делу: „Теорија равнотеже еластичних система“. Претпоставке, које смо учинили пређе о тежини зида и о насипу, вредиће и за овај случај. Прелазни терет изнео је 1274 кгр. / м> моста. Најпре смо сматрали да је мост потпуно оптерећен по примеру који је израдио Сазнубато за мост Одбо. Испитивање се односи на појас свода ширине 1 мет.

У главноме се извођење оснива на томе, да се хоризонтални потисак (по Сазгућат-у „Нормални притисак у темену), који је статички неодређен, као и непознати моменат спрега М = Не у темену, одређују по принципима механичког рада деформације, да рачунање њихово постављају се сем статичких услова још и услови: да при симетрично оптерећеним сводовима темена спојница не добија ни хоризонталног померања нити обр-. тања. За тим се постави израз за механички рад деформације половине свода и по кастиљановом ставу: %)

„Кад се рад деформације еластичког тела изрази као Функција спољних сила, онда диференцијални количник овог израза по једну од тих сила, даје релативно померање њене нападне тачке“

#) Види А. Сазпшћапо Теорија равнотеже еластичких система стр. 42.