Srpski tehnički list

— 251 —

јад Удружења Сри. Хижењера 1 Лрхииекта

Записник редовне годишње скупштине Удружења Српских Инжењера и Архитекга

која је одржана 1 јуна 1908. године у Београду у сали универзитета.

(наставак)

После саслушаног извештаја пргдседних оШшв 'ра дискусију њ дебату о извештају:

г. Милутан Божић на замерку у извештају објашњава, за што је пројект закона о уређењу Ми. нистарства Грађевина остао неизрађен и одбаја прекор који је пао на Министра Грабгвина; Вели, да! он ју није крив, министар је учинио своје, он је спремио предлог, дао га инжењерском удружењу и после стављених примедаба и прераде од стране инжењерског удружења, министар је одредио нарочиту комисију у министарству грађевина, да сврши дефинитивни пројекат овога закона, но и комисија није крива, што се овај посао није свршио. Она га вије могла свршити због тога, што је била заузота многим другим радовима. Али сматра, да управви одбор, а с удружење прелази без ниједне речи, без икакве похвале, преко једног рада министра г. Ј. Јовановића, шта му се има само благодарити, јер је он успео да побољша материјално стање инжењера, он је створио

њим и

за

могућност, да инжењерима да веће плате постављајући их за инспекторе, а то није мала добит. У свом говору даље г. Божић прелази на оставке које види да су поднели сви чланови управе, само се пита; због чега је остао само председник да не поднесе оставку; сматра да је оправдан поступак чланова управе, да тај одговара општем узусу: — да се уз нов устав бира и

поступак чова цела управа, па како је то сад овде случај, мисли, да и председник треба да поднесе своју остазку, па да могућности, да се према новом уставу гзабере и потпуно нова управа.

2. Јпрацек вели, да је у извештају на оном месту где се говори о томе како се пријавио да у инжењерском удружењу држи железници Дунав — Јадр“нско Море — наведено: „предавање се

предавање о

морало одложити због непредвиђених прилика, међутим

је г. Јирачек громенхо своју намеру и држао предава-,

ње на другом месту/' па жели да то исправи, тврдећи да то није било у ствари већ да је у очи дана када је требао одржати предавање добио телеграм ове садржине; „због непредвићђенимх препреса не може се одржати предавање,“ па је онда на основи тога одговора и одржао предавање на другом месту јер је мислио да га не може одржати у инжењерском удру: жењу.

г. ЈБ. Денић прима са одобравањем рад управе и удружења на стварању једног солидног закона о устројству министарства грађевина, али жели да удрукораке да се тим законом ослободе инжењери од утицаја полиције, и да се њи-

еманципују власти, па

жење настане и учини

хови рацови од ПполицискКих

| ђењу инжењерског

ставља рад у том працу на срце будућој управи инжињерског удружења.

г. В. Вуловић тражи, да управни одбор детаљ није објасни, какве је преставке чинио и како је преко свога председника подстицао више пута питање о доношењу закона о уређењу Министарства Грађевина и зашто се то није. успело кад је се преко председни-а дејствовало. да тим г Вуловић прелази на говор г. М. Божић, и брани извештај управног одбора па вели: да је извештај управног одбора написан добро ни по бабу, пи по стричевима — где је требало похвалити, речено је хвала! а гле је ваљало покудити и покуђено је. Он не види због чега би требало бив. министру г. Јовановићу одати похвалу, због тога што је поставио инжењере и за инспекторе; то што је учинио г. Јовановић учинио је због тога што то закон напаже и због тога не види, због чега би инжењерско удружење требало да декорише похвалом г. Јовановића, ке види, даје постављањем инспектора г. јЈокористи и напредка у уреположаја тиме веће плате; то није никакво велико дело, да се Министар — изгледа — налази увређеч што се томе не придаје Бог зна како велика важност. Ово његово дело у толико има мање важности што је гг. министар много што шта је донело штете како питању о ижењерском положају, тако и државној каси. Тиме што није био довољно енергичан или није.хтео да пројект закона о уређењу Министарства Грађевина створи правим законом нанео је доста штете, инжењерском положају, а тиме опет, што је и протав преставке инжењерског удружења примио и држао кљакаве, старе и за рад неспособне странце у служби направио је не само штете угледу српских инжињера већ и материјалне штете државној каси. Требала је читава година дана и катастрофа, па да ми-

вановић учинио какве

што је дао мало

учинио што

| нистар увиди ту своју погрешку и да извесан број тих

за сваки рад неспособних странаца отпусти из службе дајући им још неке оштете, али, — вели — да и данас у дирекцији српских државних железница има још таквих штрурираних и за рад неспособних странаца, који ваљда чекају другу катастрофу, па да добијајући оштету изађу из српске службе. Тиме је министар доказао да није разумевао свој посао и да је шкодио угледу српских инжењера, Требала му је читава година дана, па да увиди своју грешку и да послове повери опет српским инжењерима. Тиме је српским инжињерима дата сатисфакција и праведно задовољење» До српских инжењгра нема ту срамоте, она је само до

Министра.