Srpski tehnički list
—'250 —
ТЕХНИЧНА 4АЊИЖЕВНОСТ.
Немачка техничка књижевност срећна. На њој раде не само рођени немци техничари, већ врло много раде на њој и славени техничари. Треба се само сетити епохалног дела о грађењу тунела, које је написао На жалост наше српске техничке књижевности данас имамо да забележимо да
је у многоме
чех Ржиха.
је и један наш Србин колега немачксј техничкој књижевности дао четири драгоцена прилога. Наш млади колега рог (већа г, М. Миланковић инжењер у Бечу послао је Удружењу Српских Инжењера и Архитекта четири своје расправе штаппане на немачсом језикуљ ЈИ во:
1. Тћеоте (Фег ркцеккитуел прештампано из "реасћт и и Мабћетанк пипа Ећузие,
2). Вентао ли: Тпеоме дег ВебонејзештАвег М1еп 1905,
8). Пле уомћећа све Кора икНошћбће цпа Уеавуе о дет Блрреп Џег Неппећаџезсћец Геске.
4). Елзепђегоп еске пиб Јеобтетјасеп, Зузђота М апкоут6е—Ктеша. Улеп. 1908,
Из самих наслова види се садржина појединих расправа, али ћемо ми ипак укратко изложити поред њихове садржине и метод рада.
Прва расправа: Теорија линија потисака, најоп» израђена на срп“ Наука на
ширнија је и била је у своје време, ском језику, поднесена нашој Академији оцену. — И ако је расправа израђена чисто на научној основи и научном медодом и ако је по својој садржини и изведеним резултатима у свему потпуно, математички тачна и за техничку науку велика добит; ипак је наша Академија Наука одбила ту расправу. Који су је разлози при том руководили ми не знамо. А немачки математичко физички часопис, као што се види, проценио је расправу друкчије и штампао је.
У расправи г. ррг. Миланковић претпоставља најопштији случај. На део свода, који је у вертикалној пројекцији ограничен произвољним кривим линијама претпоставља да дејствују силе са свију страна и тежина самог дела. Окуп "свију спољних сига код стабилног свода мора бити у равнотежи. Равнотежа система сила је потпуна, кад је алгебарски збир свију сила у сва три координатна правца раван нулиаа та. ко исто кад је и сума свију статичких момената тих сила у односу на ма коју тачку система раван нули. Из овог последњег става изводи г. [р7. Миланковић основну еквацију. Али да би избегао потпуно индентичну једначину он чини једну хотимичну диференцијалну грешку. Ове статичке моменате не односи на једну и исту математичку тачку већ на две бескрајно блис-
ке али практички индентичне тачке. На тај начин добија елементарну а општу једначину, из које,
ђењем података и елемената о кривини сводне
уволи- није, за унутарњу и спољну сводницу,
добија општу еквацију
као и осталих
познатих елемената, линије
потисака. Овако дсбијену општу еквацију затим г. ПГ. Ми-
ланковић верификује применом на осебене примере, ко-
ји потпуно потврђују тачност опште еквацаје. :
· Ако нам буде аутор дао допуст, ми ћемо нашим читаоцима у преводу саопштити целу ову интересантну расправу, која је од неоцењиме теоријске вредности у хехничкој струци.
У расправи: Прилог теорији носача од армираног бетона г, [рг. Миланковић критички пропраћа све системе конструкција армираног бетона. У главном су сви системи подељени у две главне групе: групу једноструке арматуре. и групу двоструке арматуре, У расправи ствара г. Миланковић сасвим тачно и сасвим правилно општи систем. Главни резултат је да сви они носиоци, који имају у еластичној линији инфлексиону тачку, морају добити двоструку арматуру; а остали, само једноструку и то горњу или доњу, како је кад истезање у горњем или доњем појасу.
У расправи о најрационалнијем размаку и конструкционој висини ребара Хенебикове таванице, изводи г: рт. Миланковић општи аналитички израз за највећу економију у материјалу. Сем тога изводи и таблицу према цени материјала за гвожђе и цемент у Аустрији.
У расправи Ејепђегопдеске пиф Јвобтипсеп разлиже г.Ог. Миланковић нарочити систем израде таванице. Овај је многобројне примене у пракси и свакојако донео је г. Пг. Миланковићу знатне приходе.
систем нашао
Г. ОПг. Миланковић, темељно је образован техни. чар, који располаже необичном“ спремом из математике и механике, који је у правом смислу научник, и из дана у дан богати немачку књижевност расправама од сувремене драгоцене вредности за технику и техничку науку. | Ми ' искрено жалимо ту случајност штог, [ 7. Миланковић, српски син, богати својим научним радовима немачку литературу а оставља нашу И онасо сироту техничку литературу без својих прилога. Надамо Миланковић с драге воље допустити,
преводу прикажемо нашим ко-
се да ће г. Пт; да. његове расправе у
С)
легама.
РРР
пада > ин