Srpski tehnički list

— 212 —

хардским, пошто је он седам пута већи а не сразмерно био брзо израђен, тако да би наш био довршен за петнајест месеци т.ј. раније за 270 дана. Још мање се може поредити са Арлбрешким који је пет пута већи а који јеиђен за три године, осам месеци и осамнајест дана (а дугачак 10246 мет.) односно сваког месесеца 230 метара те би се овај свршио за нецуних девет месеци и предузимач добио награду за 450 дана — четири стотине педесет хиљада динара. Међутим предузимач још са-

да тражи да му се продужтп рок за 210 да- |

на · Наше је мишљење де је рок од 2 године збиља био довољан кад нема никаквих случајнисти као што је у изгледу и на даље па да један предузимач добро новчано сигуран, а поред тога хитар, игради посао добро, и малом употребни мало савршенијих срестава добије добру награду поред тога што је посао добро плаћен. А овако жалосна перспектива.

Зато, Ви, којима је у дужност да отварате очи, отварајте док није доцкан.

Св. Петка -МГ 1909 Мил. В. Илић

Инжењерска студија као припрема за

вишу управу, (Од професора Ека2-Сћапо еприкд-а). (наставак)

У једној пруској вароши један свршени техничар који је у Берлину положио дипломски испит за административног инжењера, па затим, да би стекао праксе, хтео да радиу појединим одељцима општинске администрације, био се обратио и на председника општине. Поучили су га да то није за њега.

Поставите се за тренутак у положај тог младог господина, ви сте свршили истоветну средњу школу као и студенти универзитета; ви сте за годину или две дуже студирали на високој техничкој школи и ви сте при том још баш оно студирали, што по мишљењу свију увиђавних људи чини управодобру основу за административну службу. И вами покажу врата, само зато што сте дипломисан инжењер. Ви ћете свакојако признати, да овакви случајеви (а они ће се још много пута понављати) ни мало нису подесни да пробуде самопоуздање у младом нараштају. Замислите сад још какав утисак изазива овакав отказ у јавном мнењу и код младежи, која је била доста паметна да се упише на правнички факултет.

Кнез Билов, који би се можда могао сматрати као модеран државник, веле да је прошле године казао једном французу — он понекад каже по нешто странцима, што бисмо и ми у нашој отаџбиди могли примити срцу — веле да је казао: у Немачкој се од неког времена најумније главе одају војсци и индустрији; индустрији — према томе биће да и међу студентима наших политехника има

| неколико одлично способних глава нашег не-

мачког подмладка Али тешко да је и једном тајном саветнику или изабранику народном,

који су суделовали при стварању напред по-

" менутог закона о оспособљавању за службу

у врховној управи, пала на памет помисао на политехничке школе. После скупштинских дебата разговарао сам с једним чланом комисије за саветовање о законском пројекту и из његових сам разлагања сазнао, да ни једном једином речи није поменута могућност да у питање дође и друга каква школа сем

универзитета.

У једној књизи која је угледала света пре 15 година и која носи наслов: „Рефор-

' ма или Револуција“ један консервативан прус-

ки чиновник вели приликом расправе о васпитању чиновника врховне управе: „Ми треба за 20. век да спремимо људе који су научили да разумеју 19. век “ Па и ако је према томе аутор признао да природне науке

и друштвене науке заједно са техничким наукама, које су с овим у тесној узајамној ве-

| зи, све заједно треба да буду најважнија ос-

нова васпитања ; ипак нема ни једне речи помена о техничким школама. Чак и сам поменути професор Ортлов који је детаљније проучавао старије принципе васпитања и који је знао колико се вредности полагало пређе на оне гране науке, које су данас језгро техничке наставе; чак и Ортлов допушта каквом Рг инжењеру да буде нижи административни чиновник. Дакле академски образован човек коме треба пуних 5 година те да положи дипломски испит па затим још једна година те да стече степен доктора, такав човек не би био способан за виши степен административне службе онолико колико је способан младић који је учио три године права.

Могао бих набројати читав низ таквих случајева из којих сеи по стоти пут види колике су тешкоће баш у томе што су потиснуте у назад природне науке и начела и што су сасвим искључене баш из програма за академско образовање меродавних личности.

(наставиће се)