Srpski tehnički list
техничком факултету све стручне инжењерске предмете предавао један једини професор. Старије колеге, другови покојникови, врло добро знају, колико се знања могло изнети из школе у таквим приликама, колико се могло научити из енциклопедијских и калеидоскопских предавања. Па ипак је локојник марљивим радом и великим трудом постигао, да попуни“ празнину школског образовања и да уђе у ред наших добрих инжењера. Он је читао, он је гледао како други раде, он се унио на самом раду и тиме је успео да се усаврши тако, да му се могао поверити сваки инжењерски посао.
Био је некада члан нашег удружења. А што није издржао и до краја, није само његова кривица, већ су криве и необичне прилике у којима се удружење налазило пре неколико година, Али је он вазда срцем и душом желео
напретка нашем удружењу.
Не да се описати колико је у њему изгубила његова породица. његова стара мајка и сестре. Њих може само утешити вишњи утешитељ. Али и ми, његови другови и колеге, изгубили смо друга и пријатеља
каквих је из дана у дан све мање. Нек му је вечан спомен!
Капдрмисање крунске улице у Београду.
Крунска улица у Београду одређена је решењем општинског одбора па и грађевин- |
ским законом за град Београд, да буде за Београд оно што је УМ бола Уазве у Берлину и Разу у Паризу. Можда је ово и сувише слободно упоређење, али нам се оно само намеће текстом самог закона јер се тамо вели, да ће се у Крунској улици морати подизати грађевине по типу вила, дакле са свију страна слободне. Већ сам израз ви-
"ла претпоставља дом за једну породицу у-
кусног архитектонског изгледа, дом око ког се може са свију страна обићи. Домови морају бити повучени иза фронта за најмање пет метара.
Јасно је да је општински одбор хтео ту улицу нарочито да украси и унеколико јето и постигао на рачун грађана, који ту живе.
„Људи су се потрудили да подигну неколико
доиста лепих зграда, истина у малом. стилу, али тек за београдске прилике доста раскошно.
Има већ више од седам година од како ти исти грађани гацају по блату, пошто општина београдска није била доспела да ту лепу улицу калдрмише. Јер, у првом реду: није био готов нивелациони план за тај крај; а друго: био је за наше општинске инжење ре мало необичан проблем: да се начини
/
пројекат за попречни профил улице тако, како ће тротоари на једној страни бити за неколико десиметра виши но тротоари па другој страни; и треће, можда исто тако ва, но, било је, да је требало најпре калдрмиса- , ти улице око Чубуре.
Ми нећемо да будемо пакосни, па да се придружимо „ишљењу неких грађана, који тврде да је Чубура калдрмисана зато, што тамо у свакој кући има по 5 6 гласача, којима може да се командује, док у Крунској улици, и што има гласача, не иде на гласање, а и да иде, из сваке куће иде по један,“ Ми ћемо напротив сасвим искрено да поверујемо да је општина извршила оно калдрмисање зато што је доиста била прека потреба; што су грађани још дуже чекали на калдрму. Јер, ево је дошао најзад ред и на калдрмисање и Крунске улице, о коме смо _намерни да проговоримо две три речи | Кад је у своје време један наш старији. инжењер, начелник Министарства Грађевина израдио план нивелације града Београда, Београђани су били зачуђени, кад су видели да од једноспратних зграда постају двоспратне; кад су видели н.пр у Београдској улици, да једна кућа остаде на ћувику 4 5 ме тара изнад тротоара; кад су видели, како се подрумски прозори издигоше у вис да човек једва јашући на коњу може да погледа шта имау подруму. Гада су многи с правом осуђивали овако радикално и безоб-
зирно повлачење нове нивелете. С правом, јер