Srpski tehnički list

— 416 —

зници има 74%, у хоризонтали. Томе слично би се могло постићи и на северној деочици, те би и вожња била много удобнија.

На дужину од 12,256 километара ова деоница има 95 станица с просечним размаком од 511 метара Најкраћи размак је 378 м. између Ауепше Ра рре Аџоцзје и Кие де Васпоје! а најдужи; је 961,04м између Рјасе Масјог Нуго — Р]асе де 1 Егопе.

: Линија бр. 2. (југ)

Р]асе де 1 Ејопе — Рјасе де ја Мабоп

Од Рјасе ђе Ја МаНоп полази и јужна појасна деоница пруге бр. 2. Станица је сасвим слична завојница али је ту значајно што се у близини укрштају три главне пруге. Тако се прво прелази преко пруге Масеппез која лежи у отвореном усеку; одмах затим пруга подилази испод колосека Лијонске железнице. На месту где се јужна деоница приближује реци Сени прелази пруга изнад земље од прилике дужину од 1,2 км те прелази преко Сене и Орлеанске железничке пруге. За прелаз преко Сене саграђен је на мосту Вегсу други спрат. Затим залази пруга под земљу и подилази Рјасе де Мапе ту се примиче завојници станице за линију бр-5 ла затим опет излази ван земље да пређе преко доли-

не реке В!еоге на дужини од 1,001 км. По том долази опет под земљу на дужину од 2,732 км поди-

лазећи испод спољашних булевара. При том пролази испод подземне пруге Зесаих у близини станице а одмах затим варошку пругу бр 4. То је све на кратком остојању Рјасе Пепе! — Косћегап. С пругом бр 4 има заједничку двогубу станицу.

(наставиће се)

( издржљивости камења за друмску подпогу против удара.

Код камења намењеног за калдрму или за пошљунчавање друмова, најважније је физичко својство, издржљивост његова против притиска или удара. Међутим према податцима прикупљеним од надлештва за одржавање друмова, може се рећи, да предње тврђење о физичком својству, није једино меродавно при избору материјала за калдрмисање или пошљунчавање путова и улица, али су опет и мишљења разна какво још својства „треба тражити сем поменутог о издржљивости против притиска,

На ово постављено питање најбоље ће моћи одговорити пом. надлештва за одржавање путова, наравно под предпоставком ако су та надлештва у дугом низу година вршили стручна испитивања са разним материјалом употребљеним на друмовима у разним пределима. Та испитивања за наведени циљ имаће само онда практичног резултата, ако

су их дотичне станице за одржавање брижљиво вршиле и са таквим методама, које ће дати најбоље податке о физичким особинама камена, употребљеног за материјал при грађењу подлоге, калдрме и пошљунчавање.

Пре неколико година објављен је метод оваквог испитивања у листу од 1906 „механичке лабораторије К. Б. техничке школе у Минхену“ те су према томе методу вржили опите многи поседници каменолома. као и многа грађевинска надлештва ван граница Баварске краљевине, те с тога донсимо опис и резултате тог метода и за шири круг читалаца.

За испитивање камена и његове издржљивости против удара, узето је шест коцака, и то са странама по 25 м. м. које су помоћу дијаманит тестере срезане. Свака је од ових коцака на исти начин испитивана и према резултатима средња мера узета. Морамо одмах приметити, да су се поједини бројеви при опитима доста разликовали, те би било добро узети повећи број коцки како би се добио поузданији просечни резултат, али да не би издатци били сувише велики ограничи ли смо се овом приликом на мањи број коцки. Пре опита морају се код сваке коцке — две паралелне стране. — тачно израдити и премерити. Ако је просторна садржина коцке управо 25 куб. см. то се иста намести у справу за набијање чији је маљ тежак 50. кг; и изврши се први удар са висине од 1с.М.

Према сразмери куб. сидржине узима се и већа висина првог ударца, тако на пример кад коцка има 50 куб. см, онда .ће се маљ спустити са висине 2 см. Ударање маљем после првог ударца повеБава се постепено са двогубе трогубе висинеи тд све док се коцка не распрсне. Број удараца даје већ доста добру слику о издржљивости камена. При овом вршењу опита не треба губити из вида да кад један комад камена издржи 20 удараца, онда он има више но двогубу издржљивост од оног камена који је само 10 удараца мого изаржати, јер сваки доцнији ударац бива са све веће и веће висине, а кад би ударци следовали и са је једне и сте висине. то ипак са већим бројем удараца већа је и опасност распрскавања, као што је то доказано у 30 броју. „Саопштења механично тек. лабараторије више техничке школе“ Дакле као мера издржљивости сматра се употребљени рад до степена распрскавања.

Кад поделимо у см. кг. изражени целокупан рад за време опита, са куб. см. просторне садржи-

не, онда добијамо величину вредности која је завис-

на само од материје, а независна од величине пробне коцке, и ту величину сматраћемо као „бројну вредност“ згодну за непосредну примену као меру издржљивости,