Srpski tehnički list

— 271! —

доћа легуре готово истоветна с тврдоћом челика за алате. Додатком малих примеса разне врсте могу се особине ове легуре знатно модификовати. Боја нове легуре је између боје челика и боје сребра. Легура се даје лако полирати (глачати). Али да метал добије особити сјај, потребна је нарочита манипулација.

Врло важна особина Кобалт — Хром — легуре је да је постојана, да лако не рђа. Хлороводонична киселина, разблажена, врло слабо и споро је нагриза, концентрисана хлороводонична киселина нагриза легуру нешто брже, нарочито кад се загреје. Ако се само кратко времг изложи упливу киселине, онда легура, остане потпуно нетакнута. Азотна киселина (ћезап) не нагриза је никако; исто тако остаје легура нетакнута и под упливом каугтичких алкалија. Легура је индиферентна и према зубу времена (атмосверилијама) — сасвим све једно да ли је ваздух сув или влажан —- легура остаје сјајна месецима и годинама и под најнеподеснијим приликама. Ни сумпор водоник, чак и кад га је врло много у ваздуху, не упливише на легуру. Сем тога

легура се не мења ни у додиру с воћем и са свима |

јелима. Легура загрејана до црвенила јасне поморанџине коре не љуспа се. Тачка топљења је око 1650" С (759, Кобалта и 25%/, Хрома).

Легура је подесна за израду омањих алата за сечење јер се може истањити у оштрицу која је истоветна с оштрицом каљеног челика. Нарочито је подесна за изј аду џепних ножева (перореза) због лепе боје и због сјаја који се никако не мења. Легура ова с извесним примесама биће подесна за израду хируршких и оптичких инструмената. Нови метал имаће вредности и за хемичара и за физичара, јер ће се од њега моћи градити лаки предмети као: хемијске ваге, кашике, лопатице и многе друге ситнице потребне у лабараторијама.

Тесћитасће Випазећац Бр. 8. 191.

Саопштио Ј.

ХЕМ; ЈА.

Светлост као извор енергије.

Сеђћага у Хемијским новинама (Сћеписће 2е!шпге, 1911. стр. 274 до 290) износи преглед о томе; за које је хемијске реакције најподеснига светлост као снергија и показује на који се начин енергија светлости даје најбоље искористити. Најглавнија начела о томе изложићемо овде по 7. О. Ј. ц. А. Мег бр. 25 од ове године. |

Целокупна производња кисеоника у атмосферском ваздуху, као што је познато, врши се фотохемијским процесом. Колико је огроман овај процес

производње може се судити по податцима који је дао Глићег. ЈБуди, животиње и машине троше дневно више од четири милијарде килограма кисеоника. Сву ову количину стално обнавља сунчева светлост. Да би се произвела вештачки ова количина кисеоника из угљендиоксида било би потрсбнодневнограда што га дају 15 милијарди коњских снага у вредности од 70 милиона марака кад бисмо рачунали само по "| пфенига за сат и коњску снагу.

Светлост има нарочито у органској хемији своје широко поље рада, исто онако као што електрика у реакцијама анорганске хемије које се реакције оснивају нарочито на реакцијама Јона.

Најважнији фактори у органско-фотохемијској синтези јесу: светлост и реакциона смеса.

Сви спектрални зраци могу да врше фотосинтезу. Да је то тако, види се на пример при појави кад избледе боје. Стварање примарних пероксида бојине материје бива под упливом зракова дугих таласа, Зраци кратких таласа затим разлажу ове пероксиде. Ако дакле искључимо зраке кратких таласа, онда ће остати само пероксиди. Ово је важно за техничку примену, где је на првом месту питање о корисном сфекту.

У природи црвени оранжови зраци раде при стварању скроба и угљених хидрата из угљендиоксида и воде. При том селективна апсорпција хлорофила (биљнег зеленила) игра улогу заједно с фактом, да не само да је важна апсорција саме материје која је на светлост осетљива но. је важна и апсорција примешаних материја. Ова су факта навела У. Уоре!-а на употребу сенсибилатора боја у фотографији. Он је успео, да бромат сребра, који је иначе осетљив само за плаве зраке, учини осетљиВим за све спектралне боје почев од ултра црвене до ултра љубичасте.

Још нема искуства о томе, који зраци најбоље служе за који циљ; тек се зна неколико случајева. Сем дужине светлосних таласа врло је важно и то: на који се начин може што већма скратити време излагању светлости. За то има три могућности. 1). Појачавање интензитета светлости; 2). Фотохе. мијско накнадно дејство ; и 8). Употреба катализатора.

Појачавање светлосног итензитета при употреби вештачке светлости има својих тешкоћа ; једна је тешкоћа у томе, што се појачавање интензитета вештачке светлости мора да несразмерно преплати. Када бисмо хтели употребити само сунчеву светлост, онда бисмо све инсталације морали поставити у јужне пределе онако исто као што и електрика искоришћава водену снагу северних предела.

Вгиппег и Заћосупз (Ап. 4. Акада. 4. Ујзвепзсћанеп Кгтакац 1909. стр. 265) учинили су интересантно опажање о фотохемијском накнадном дејству. Они су кратко врсме изложили светлости раствор