Srpski tehnički list

— 837 —

добрењу Министра Грађевина. У том случају сопственици су дужни о свом трошку извршити просецање и регулисање нове улице, по одредби чл. 22. овог закона. И тек кад се грађ. одбор увери прегледом да је испуњена та одредба, може се нова улица предати употреби и у њој подизати зграде.

Земљиште, потребно за улицу, има се уступи: ти и пренети на општину бесплатно и слободно од сваких терета.

Ако се са жељом за просецање нове улице, преко приватних земљишта сложи више од половине суседних интересованих сопственика, по количини годишње непосредне порезе, коју плаћају на та своја земљишта и зграде, општина ће, по њиховом пристанку и о њиховом трошку, извршити принудну експропријацију земљишта и зграда оних сопственика, који неће да суделују у отварању нове улице.

Члан 24. Све штетне последице које би потекле услед

планирања улице, за приватне зградеи грађевине, |

дужна је општина о свом трошку да отклони или накнади. Ако је грађевина подигнута на регулационој линији, па би доцнијом изменом регулације или нивелације, настале штетне последице по зграде или грађевине — општина је дужна дати накнаду, по оцени изборног суда изабраног по одредбама овога закона.

Члан 25.

При подели земљишта, на којима постоје зграде, у постојећим улицама, на нове парцеле, морају ове бити што правилније и удобније. Нове парцеле не могу имати мање од 12,00 м. лица ни мање од 300,00 кв. метара површине. Слободног дворишта мора код нових, као и код садашњих исто толиких парцела, остати најмање 100 кв. метара. Код нових и садашњих парцела од 400 кв. метараповршине и већих, слободног дворишта мора остати 7, од целокупне површине. У слободно двориште неће се рачунати непокривени улаз испод 2,00 м. ширине.

Двориште мора имати најмање 6 м. ширине или дужине. У оба случаја кад су земљишта на углу улица дозвољено је да остане слободног дворишта У; од целокупне површине.

На садашњим добрима, која немају 300 кв. м. површине нити 12 мет. лица, не могу се подизати нове зграде, но их општина мора сјединити са суседним средством изборног суда, састављеног по одредбама овога закона, ако се суседи сами не сложе или не споје за подизање заједничке зграде, са заједничким двориштем.

Члан 26.

При деоби земљишта, које се празно налази

у садашњим улицама, или на којима, С лица ули-

це, нема зграде, или у улицама, које се тек имају просећи, — нове парцеле морају имати 18 м. лица и 600 кв. мет. површине најмање, бити што пра-

| вилнијег облика, тако, да се граничне линије секу

са регулацијоном линијом под правим углом ила најмање под углом од 85 степена.

Члан 27.

Општина има право експропријације имања у Београду по одредбама овога закона, кад је то потребно за извршење регулације и нивелације, или

| ради нове поделе парцела у блоковима, где су оне

неподесне, било са техничких било са хигијенских обзира, или ради спајања малих и неподесних парцела (чл. 25.) или ради задобијања потребног земљишта за сваковрсне општинске грађевине, инста лације и друге потребе, или за стварање удобних парцела за подизање грађевина за украс вароши : краја (чл, 7 тач. 4.) ..

Члан 28.

1.) У свима случајевима претходног члана, кад општина приступа одузимању туђег добра — земљи“ шта са или без зграде на њему, — има се саставити изборни суд, који има да одреди вредност и величину накнаде за добро, које се одузима.

2.) Изборни суд чине 5 судија, од којих двојицу бира грађевински одбор у име општине, двојицу власник добра, а ова четворица 5ирају петога. Ако се у избору не сложе, петог судију именује Министар Грађевина.

8.) Судије изборног суда морају бити грађани ове општине, који имају неокрњена грађанска права, а уз то имају и свога непокретног имања овде у Београду, и ту стално станују.

4) Изборни суд има се састати у року од 15 дана, пошто извршна одлука о потреби његовој буде саопштена председнику грађевинског одбора.

5) Председник писмено позива власника добра за које се изборни суд има саставити. Ако власник из буди којих разлога не прими, или одбије или избегава да прими позив, прилепиће му се на врата његова стана, у присуству два грађанина, који ће то на реверсу својим потписима потврдити, и то ће важити као да му је позив предат.

6.) Ако власник 3 дана после предатог позива не предстане председнику грађ. одбора, или не именује своје изборне судије, било сам било преко свога заступника, председник писмом извешћује првостепени суд за град Београд да их он одмах именује. 1.) За државна добра власника преставља државни правобранилац или заступник, који зато буде одређен, за масена добра одређени стараоци.

За она добра чији се власници не могу пронаћи, нити станују у земњи, па се ни после 15 дана од обнародованог позива у „Српским Новинама“