Srpski tehnički list

— 198 —

"њихових, или појединих јавних установа (болнице, касарне и т. д.), водом за пиће, може се по решењу Министра Народне Привреде сопетвенику извора, по погодби или процени вештака, одузети вишак изворске воде, који му преостаје по намирењу његових домаћих потреба, (за кућну потребу и појење стоке).

А ју случају преке потребе за, снабдевање поменутих места водом за пиће која се не може ни на који други начин набавити, или би то било скопчано са прокомерним трошковима, може се по решењу Министра, Народне Привреде сопственику одузети и сва изворска вода но с тим, да му се ве друге стране, а о трошку онога за чију се потребу та вода одузима, доведе потребна количина воде за пиће и домаћу потребу, поред накнаде за вишак одузете му воде.

Члан 19.

Нико не сме без претходног одобрења, окружног начелства предузимати радове на извору ради добијања веће количине воде.

Но ако би сопственик извора, и поред одобрења власти, таквим радовима одузео воду туђем извору или бунару, или у опште другу коју штету учинио, дужан је исту накнадити.

Члан 20.

Сваки је властан на својој земљи копати обичне бунаре ради екупљања подземне воде, или ову изводити на површину, ако тиме другима штете не причињава.

Но за добијање подземне воде другим каквим радовима као: бушењем артерских бунара, галеријама или поткопима, потребно је претходно одобрење окружног начелства. Извршиоци ових радова дужни су преко начелства послати Дирекцији Вода добивену сондажу земљишта.

Сопественик је дужан добивену подземну воду по употреби спровести у какав природни водени ток.

Сопственици, преко чијих би се земаља, спроводила ова, вода, дужни су то допустити уз накнаду стварне причињене им штете. При оцени штете узимаће се у обзир и користи, које такви сопетвеници од ове воде буду имали.

Члан 21.

Ако у ближој околини не би било довољно воде за пиће, онда су сопственици бунара или извора дужни допустити својим

суседима, да захватају воду за пиће, а по могућности и за најнужније домаће потребе. Но сопственик бунара или извора има, права на сразмерну накнаду по погодби или процени вештика за штету, ако би сениу колико таква причињавала његовом имању, а сопственик бунара, поред тога, још и некнаду за грађење и одржавање бунара.

Члан 22.

У јавним водама слободно је свакоме употребљавати воду обичним начином, који не тражи особених направа, нити искључује равно право другога. | |

Свакоме је, дакле, слободно, док се придржава полицијских наредаба, и на местима, где то власт није забранила: воду захватати, стоку појити, купати се и прати, као и узимати песак, шљунак, камен, земљу и лед, ако се тиме не мењају својства воде нити има опасности за, њен ток и обале, нити се коме вређа право или штета причињава.

Члан 28.

При пожару и свакој прекој општој потреби за воду месна полицијска власт има права, да за привремену употребу воде, била она јавна или приватна, изда сходне наредбе, и ове одмах изврши.

Сопетвеници приватних вода и имаоци права употребе вода немају у оваквим случајевима право ни на какву накнаду за употребљену воду.

| Члан 24. Пе

За сваку другу употребу јавних вода, сем наведене у чл. 22., као и за сваку градну на водама, мора се претходно имати одобрење надлежне власти по наређењима, овога, закона (чл. 29, 80, 170, 171 и 172).

Члан 25.

Све јавне и приватне воде употребиће се првенствено за пиће и домаћу потребу, затим за пољопривредне циљеве и тек онда, за добијање снаге, за саобраћајна средства, и за гајење риба.

Члан 26.

За снабдевање насељених места водом за пиће могу се, на основу претходног стручног испитивања, а уз сразмерну накнаду, одузети сва већ стечена права на употребу воде.

Члан 27. За употребу воде у пољопривреди могу се, уз сразмерну накнаду, одузети сва сте-