Srpski tehnički list

— 197 —

сопственици прибрежних прече право куповине;

И поплављена земља остаје у својини пређашњег јој сопетвеника.

Члан 8.

Ако би водени ток од једном одвалио комад од нечије прибрежне земље, па га привалио туђој земљи, сопственик одваљеног комада задржава га у својини, ако се комад још може распознати. Но ако га сопственик не би у течају прве године обрађивао, сматраће се да га је напустио и тада тај комад прелази у својину сопественика, оне земље, којој је прилегао.

Члан 9.

Кад водени ток напусти своје корито, сопственици прибрежних земаља новог корита, који су стварањем тога корита оштећени, имају право штету своју највише у равној вредности накнадити из напуштеног корита.

Но и прибрежни сопетвеници напуштенога и они новога корита имају и право, било заједничко било само једни без дру-

земаља имају

гих, у роду од три године, тражити одо-. брење од Министра Народне Привреде, да

о свом трошку поврате водени ток у старо

корито. И ако Министар Народне Привреде

нађе да то тражење није противно јавном

интересу, даће им одобрење и у њему од-

редити рок, у коме ву дужни то извршити. Члан 10.

Границе земаља, које се сучељавају са земљама под ритеком или барском водом, не емеју се мењати према стању воде у ритовима или барама.

Члан 11.

0 својини и употреби минералних и термних вода вреде наређења рударског и санитетског закона.

Члан 12.

Свака нижа земља дужина, је примити воду, које. природно тече са више суседне земље, без икакве накнаде.

Сопетвеник ниже земље не сме својевољно одвратити тај природни ток воде, нити га успоравати на штету горње земље.

Ни сопственик горње земље не сме урадити нешто, што би већма оптеретило нижу, земљу.

Члан 13. Сопственик прибрежне земље дужан је без накнаде:

1. оставити дуж пловних или сплавних водених токова за пролаз људи и стоке слободан простор од осам метара ширине. Но ако би за пристајање лађа или сплавова, било потребно на, коме месту више простора, то се може путем експропријације само с накнадом узети;

· 2. допустити да бродови ји еплавови пристају на местима, која, је власт одредила;

3. допустити пролаз на земљи, која, лежи непосредно уз обалу, онима, који су овлашћени еплавити дрва, као и њиховим радницима, ако то буде било неопходно за превоз;

4, допутти службеним органима да обилазе обале ради прегледа воденог тока, или ради других којих циљева;

5. допустити да се грађевине за одбрану од воде, регулацију воденог тока и употребу воде, које се по одобрењу власти врше у општем интересу, изведу у кориту и у обале учврсте.

Члан 14.

У случају опасности слободно је свуда пристати лађама и сплавовима и извући их на обалу, али тада прибрежни сопственик има права само на накнаду причињене му штете.

П. ОДЕЈБАК 0 употреби воде Члан 15.

Сопственици приватних вода имају

право по својој вољи употребљавати их и

њима располагати у границама овога за-

кона, не вређајући при томе општи интерес и туђа стечена права на тим водама. Члан 16.

Нико не сме без претходног одобрења, окружног начелства прикупљати метеорску воду у већој количини на својој земљи.

Члан 17.

Сопетвеник извора властан је изворску воду употребљавати за пићр и све своје кућне и привредне потребе, али употребом воде за привредне потребе он не еме смањивати сопственицима нижих земаља, кроз које извор отиче, ону количину воде, коју. они већ употребљују за пиће и евоје кућне потребе, као ни ону количину воде, коју су они употребљавали за привредне циљеве за последњих десет година.

Члан 18. У случајевима потребе за снабдевање вароши, варошица, села и појединих места,