Srpski tehnički list

— 196 —

веома опсежне и инструктивне расправе у новинама и у јавности.

Ова пореза одмерена је за сваку куповину и продају непокретности код које се непокретност прода за већу цену но што је вредила. Ово повећање вредности проузроковано је обично поправљеним месним приликама у једном граду: што је саграђена каква железница, трамвај, лука (пристаниште); што су отворене нове школе или што је н. пр. у тај и тај град био премештен војнички гарнизон. Природно је, да овакве промене подижу вредност земљишта и кућа. тако, да један власник може продати свој посед за двоструко или троструко но што га је коштао, премда се он око тога није ништа трудио нити је што уложио, нити има уопште икакве његове заслуге.

Данашње друштво налази да је праведно, да бар један део тога добитка иде на корист, целине, јер целина једина и има заслугу што је дошло до тог повећења

Осим тога намера је, да се овим порези_ ањем ограничи препродаја и прелажење од веднога власника другоме са увек повећаном јценом земљишта, односно станова, дакле да се ограничи вештачко дизање цена.

Неки реформатори иду чак тако далеко да захтевају целу повећану вредност или бар 90 ", од те вредности за општност, и мисле да би се на тај начин најуспешније ограничило подизање цена.

Пореза на повећану вредност одмерена је обично тако, да чим је повећање цене дотичне непокретности веће тим је виша и порезна стопа, Мало повечање вредности до

једног сталног износа ослобођено је од по- |

резе. Стопе порезивања износе 19, 10, до 20, од повећане вредности. Обично је пореза за неограђане непокретности већа но за куће.

Ако помислимо на високе цене код продаје земљишта у Спљету и на промет земљишта, који ће настати код нас чим будемо имали осигурану железничку везу, можемо бити сигурни, да би оваква пореза преставља осим своје социјалне важности још уз то важан приход за растуће потребе града.

јавне.

Предлог закона о Водама.

1. ОДЕЈБАК 0 травпим односила на водама. Члан 1. Воде су у Србији или приватне или

Члан 2.

Приватне су воде:

а) метеорске, т. ј. оне воде, које су природно или радњом људском, прикупљене од кише, снега или града;

6) изворске;

в) подземне и

г) ритске и барске.

Ове воде припадају сопственику земље на. којој су, у, колико није ко други овобеним правним основом задобио какво право на њима.

Члан 3.

Јавне су воде:

а) сви водени токови (реке речице и потоци), који стално или повремено теку, кроз унутрашност Србије;

6) потоци од изворских и метеорских вода, чим пређу границу приватне земље

В) од пограничних река они уздужни делова њихови, који по међународном праву. ди посебним међународним уговорима припадају Србији.

Члан 4.

Сви су водени токови и њихова корита,

јавна државна добра. Члан Б.

Границу између корита јавног воденог тока и прибрежне или обалске земље чини она линија, која обележава средње стање воде у воденом току (обалска линија).

Члан 6. Напловине и пресушени делови корита водених токова, као и нова острва у њима, припадају држави.

Члан 7.

Кад се који водени ток расцепи на више рукава и туђу земљу оплови и на тај начин острво направи, опловљена земља остаје и даље у својини пређашњег сопственика.

Ако би држава отуђивала ове земље,