Stražilovo

3 63

СТРАЖИЛОВО. БР. 12.

364

КНЕЗ У КУПАТИЛУ.

ок се кнез Танасије у купатилу купа, код куће је све у реду, ггослови се уредно раде. Пела је вредна газдарица, а и сва је чељад ваљана. Пела ее води бригу о кнезу, ништа му неће у купатилу фалити, јер ништа непише; да је болестан, већ би писао. Милош је добар момак па маћеху слуша. А зашто да је не слуша, кад му чини све по жељи Ако је светац или недеља, он најчистији момак, на њему најлепша ■ ћере-ћели кошуља, на врату свилена поша на шепут, прслук од атлас-свиле, на глави му леп нов шешир бачвански, а на њему смиље уклупчано, покрај њега се вије жућкасто, кајмак-боје ковиље. У прслуку „шлингована" марама, а сви врхови извучени, да се виде, у другом џепу која сребрна форинтача. То је од тога, што Пела уштеди, а од себе за Милоша откида. Мили, снаји, па и Босиљки не допада се то, јер Пела, где само но она за то не хаје. Пела се у свакидан

ПРИПОВЕТКА ЈАШЕ ИГЊАТОВИЛА. (Наставак.) — Пело, како је код тебе ? — Добро као и код тебе, снасовска киша

може, њима ^краћује;

чисто носи,

надгледа,

она ништа зато се и

теже не ради, већ више може чисто носити. У Шамшалових врт је велик и добро обделан. Сем цвећа има ту и што за кућу треба, разних усева. Врт им се сучељава са вргом удовице Соке Сагарове. Добра и то обитељ. Сагарова Сока била је девојком Пелина другарица, чувена као и Пела. Кад удовица остаде, мал што се није за кнеза Танасија удала, и кнез би је и узео био, да не би Пеле, ј&р је ова ону премашила тиме, што није имала деце, а у Соке и сувише. Зато су обе ипак добро живиле, није Пела крива, што је нероткиња, па ни кнез што неће с туђом децом очи да вади. Једно предвече уђе Пела у врт. да видн, како тамо све напредује. На Пели шарена цицана комотна рекла-дроља, на глави џега, хода по врту, разгледа, како грашак и боб цвета, онда опет лукац, краставац, и шта ти ту нема. Еод плота су тикве, врежа се уплела у плот, а плод се пребацио у Сокин врт. Пела гледи преко плота, види Соку с другог краја па је зове. — Хеј, Соко, дођи мало на диван. Сока, велика крупна женска, као Пела, одзове се, и већ корача напред пут плота, да се с Пелом састане

је све оживила, право каже сгарац мој , да је спасовска киша најбоља. — Е ман се старца, тај познаје звезде на небу. Сока се ухвати за плот обема рукама, да може лакше диванити, Пела се пак тик плота подбочи. — Ал су ти лепе тикве, Пело, већ би се могле кувати. Пела погледа на тикве. —■ Јест, лепе су, ону ћу једну већу за виноград, кад ми човек или Милош тамо пође, ону мању за кућу. — Јеси чула, Пело, не буд ти подрок, ти сваки дан дебља. Пела скупи усне па пљуцне.

Трн ти у очима, а ти си ми

опет слабачка, раширила си се као фуруна, као наша попадија. — Еад ће ти старац доћи ? — Ко би знао! Не пише, није му дакле хрђаво. — Па шта ти је брига? Милош је вредан момак, оцу десна рука. — Јесте да је добар, за то га и волем, још ниједна рођена мати није волела тако дете своје као ја пасторка. — Верујем, и можеш га волети, какав је ваљан, и ја да имам таква пасторка, волела бих га већма, него сина, који ме не слуша. Сока то рече, а осмејно развуче усне. — Јесте, право кажеш, само ми га је жао, што се и он мора оженити. — Иди бога ти, добро је њему код тебе и теби код њега. Кад то Сока рече, подиже с плота левицу руку, којом је ружицу држала, па је мириши, и осмејно на Пелу гледи, шта ће она на то рећи. — Знаш, Соко, добар је дечко, пара му нема, па не бих волела, да узме ма какву, волела бих, да узмем зањ какву као што смо ми биле; најволела бих, да се још не жени, јер знаш, шта је младеж, може му каква одједаред заврнути мозак, знаш, ми женске какве смо, заврнемо људма мозак. — Не дај, Пело, Милошу још да се жени,