Stražilovo

631

СТРАЖИЛОВО

632

евојих ит.д.. с тога би требало ондје да стоји: „ поткрм/епивши их зТоднијем примјерима из дј"ла иапшх најбољих писаца". (Испореди: Ј. Бошковића Извод из срп. грам. 2. изд. стр. 25. и истог Грам. ст. слов. јез. стр. 47. н. пр. На стр. 9. у зад. 8. пише иошље. Код свијех главнијех наших филолога стоји: иослије. Чутурило вели (стр. 10.), да се у јужном говору сажимље ао у дуго а. У јужном јест, али само у Црној Гори и Лиди и Сј. Далмацији. И у књижевном језику се то и сад доста налази и то код пјесника, који не знајући, да је то сажимање, мећу с краја ' (аиостроф); н. пр. река' — рек'о, копа' — коп'о мјеште: река — рекб, копа — коиб и т. д. На стр. 15. оно правило може се за почетнике лакше и јасније казати, јербо дјеца не знају, гдје је у старом-словенском стајало 4. Еко правила за почетнике схватљивијег: Ако је у западном дијалекту д или т непретворено иред », онда се иза д или т дометне ј, те се не претварају (по херцеговачком и црногорском начину т. ј. по строгој фонетици) у 1) и Л, но остају непретворени, н. пр. дица, дило; видити, успламтити и т. д. и гласиће у јужном књижевном језику овако: дјеца, дјело, видјети, успламтјетп, а не ђеца, ђело, виђети и т. д. Стр. 17. бр. 17. Старинско 1; претвара се у јужном говору пред самогласником или пред сугласницима ј и 1) у н за то треба писати, сијати (м. сјејати), дио (м. ;уео) цио (м. цјео), сидјети (м. сједјети). С чеса сидјети? Туј нема -ђ, чему правило без њега ? Правилније је сједјети (па и сиђети) но сидјети. На стр. 19. пише у „Вјежби": „Илича је вода у кадици него у каци." Боље је „пли/?а је вода ит.д." (плитак — плнтЂКЂ илит—ак, компаратив плит+-ји= илићи, плићина, тако дубок, висок, сладак, итд. На стр. 21. корјеном мјеште коријеном. На стр. 23. „ неко, нешто (а никад њеко, њешто, као птто се то по каткад чујеу јуж. говору)"; филолог српски пок. ђуро у свом Гјечнику (академијског издања) служи се тијем облицима —па нашто онда те ријечи?.

Узгред напомињем, да је вриједно уврстити у наш правопис и ова неколика правила: I. 0 придјевима, који се мијењају на одређени начин, као : божји, вражји, човјечји, козји, да је боље тако их писати но божији, вражији, човјечији, козији и т. д. II. 0 слову х изразићу се ријечима ученог Ј. Бошковића из његове „науке о језику", која је штампана у „Србадији": „Пре су српски књижевници гутали глас х, па га нису писали опде, где треба; а данас упадају каткад у другу крајност, те га пишу онде, где не треба. Тако н. пр. пигау: сиромах, хартија без х, које ту има места. Напротив пред речи: рђав, ала, олуја, ора, ори се, уља, не треба стављати х, а они га пишу. Гђав н. пр. долази од основер//д (рудети), Р г бд *) гоЉ и значи гвожђе, које је попало црвенило, за тим: квар у опште, па и морални. Слово х пише се данас: 1. Гдемујеместо по историјском развитку језика; 2. По великом делу данашњег говора; 3. По законима у језику, н. пр. грлени гласови (г, к, х) претварају се пред и у пискаве (з, ц, с), а пред е у непчане (ж, ч, ш), ко.ја грленима одговарају." III. Одозго, туј су три приједлога изречена, и то: од—од—с—горе, с пред г претвара се у з, а д отпада, те гласи: одозгоре, оно о у сриједи треба даотпадне, онда о.стаје одзго, а д испред з испушта се, и гласи по правилу озго. Исги је случај и са оздо. (Ј. Бошковић у Србадији; Даничић, Облици 117.) IV. Негативна ријечца не (доп) саставља се само с два глагола, а са свјема осталијем раставља. Та два глагола јесу: немати, нестати (ишчезнути). Гледајући, хоће ли ико прихватити да рече коју о овој лијепој и корисној књижици, очајах, те узех перо, да ја прозборим о њој штогод, знајући, да ћу изазвати оног, који ће ово боље разбистрити и који грддетт. к(Ш12Ш II« 1к: кт> слг.дг. нене, емоуже ит.смђ досто1117, иоклопт. сл ргцдрт.шитм ремене сапого^ его. 1*атко Миљанови!.. *) р -Бжда ст. слов. — „рђа (кор. гш1ћ црвенити се)." Данич. основе.

МЕОЕЧНИ ПРЕГЛЕД ЦЕ1*ИОДИЧНЕ СРПСКЕ И ХРВАТОКЕ КЊИЖЕВИОСТИ. МЕСЕЦ АПРИД: Лакор. Бр. 14.: Велики петак. Песма Владимира Тројановића. — Веиггица. (Наставак). — И онет је сретна. (Свршетак). Од Милоја Писарића. (Као што казује ово дана изјава у бр. 18., уредништво је са том причом било мистифи-

ковано). — Осам дана по Црној Гори, (Наставак). — Тамо амо но небесном своду. Популарно-астрономска скица. (По Веколу). А. М. М. — Листак: Екипажа. (Свршетак). Белешке. Разно. Књижевне вести. Нове књиге. Бр. 15.: Путничке приповетке I. Код сеоског „доктора". — Спавај, несма Милутина Трбића. — Вештица. (Наставак). — Осам да*на по Црној Гори. (Насгавак). — Моасе ли музичка и певачка вештина народну свесг да подигне ?