Stražilovo

1729

СТРАЖИЛОВО

1730

прати и да изложи од момента до момеита постепени развитак песпичкога духа Суботићевог, — мени, који сам унућен да данас само освежим венац нризнања, што је снлетен његовој

заслужно,] глави, довољно је, да летимице додирнем и поменем овај поступни развитак у појезији слављениковој. с. ц. ц. (Наставиће се.)

КАДА ЗЛАТНО КЛАСЈЕ... (М. ЛЕРМОПТОВ .

ада златно класЈе по ТБИнама шуЈИ, И ћарлине лахор по несташном саду, Малина заруди, запоје славуји У зеленог лишћа умиљатом хладу; Кад мирисном сјајном росом умивена У сутону рујном, ил прозорју плавом, Висибаба бела из бујна грмена Клања ми се љупко својом милом главом;

Када шуми врело кроз обронке бајие, Па ми саној мисли, сетном замишљају Дошаптава бајке, чудотворне тајне, 0 мирноме крају, своме завичају: Тад по бурној души мајина с' разлива, Разгале се боре са чела ведрога, И срце ми срећу на земљи ужива, И на небу гледим Бога великога! Рај ко

СРПСКИ РЕЧНИК ЗА ПЧЕЖРЕ.

САСТАВИО ЈОВАН ЖИВАНОВИБ. (Наставак.) Врба, ваћх. Врло је корисно дрво за пчеле Почиње цветати у марту месецу. Пчеле сабирају са ње мед и рђу; а кад кад падне и медљика на њу, коју нчеле такође сабирају. Ја држим, да је поред багрене, липе, бела босиљка, врба најкориснија нчели. Она у рано пролеће подиже пчелу на рад неуморни. Без ње не би се народи умножили и ојачали, јер она пружа хране у изобиљу. Све, што треба пчели и црву пчелињем, на њој се може наћи. Она даје меда, она даје цветнога прашка пчели. А и једно и друго треба пчели за храњење уљева. Особито је врба изобилна цветним прашком, а он баш највише треба пчелама за храњење њихових уљева. Благо оном крају, где има врбе! Пчелар се не може иаситити дивнога зузукања нерморних пчелица. Иа какав мора бити диван мед са врбе! Ја држим, да мора бити најбољи, најздравији за пчеле и најлековитији за људе. Кад се зна, да се од врбе нрави салицилна киселина, да сваку трулеж зауставља, онда можемо извести, да и мед од врбе мора бити иајлековитији. У сваком меду има трова пчелињега, који има снагу антисептичну, те зауставља сваку трулеж. Мед иак од врбе мора имати још већу снагу антисептичну, јер поред отрова пчелињега држим, да и сам он но себи мора имати снагу аптисептичну; те по том држим, да ће бити најздравији и најлековитији мед од свију других медова. Вријес (по јужном говору), Неас1е. У Црној Гори зову биљку спса уи1§агш вријесом. Са те биљ-

ке добијају Хановеранци нчелари силаи мед, и та биљка пружа им најглавнију пашу. У августу и септембру пренашају Хановеранци своја улишта на пашу, где има вреса. Чини ми се, да ће и у Црној Гори у јесен бити главна паша са вреса. Са ове биљке мед није баш најбољи, а боје је црне. Види: вријесак, вријесац, вриштина, црњупшна, фријес, фријесина. Вријесак (по јуж. говору у ЈГици), егЈса уи1даГ18. В иди: вријес. Вријесац (по јуж. говору у Дубровнику), епса уи]§ап8. В.: вријес. Вриштика (у Ј1ици), епса уи1§апв. В.: вријес. Вриштина, епса уи1§апз. Б.: вријес. Вилице, Вотвгап^е, ОћегкЈоГог, КтпТзаскеп, Ггеабиап^еп, 2аћпе, тап<1Љи1ае. 11челе. имају вилице, којима купе згуснути прах цветни, грискају восак и удешавају за ћелице, па се њима бране и од непријатеља. Главна ројба. Кад се нчела нрви пут роји, каже се у Црној Гори и Херцеговини: главна ројба, а по други или трећи пут: паројак. ПГга значи код нас наројак, види ту реч. Глас. Пчеле одају свој глас кроз рупе (8<;1§-таи) на душња.цима (1гаоћеае), а неки мисле и лепршањем крила, што неће бити истина. Оне имају читав свој језик. Друкчије одају глас, кад се роје, друкчије, кад су љуте, раздражене; друкчије зузучу чуварице на лету, друкчије опет одају свој тужни глас, кад изгубе матицу. 0 пчелињем језику паписао је