Stražilovo

17.31

Јован Стахала читав речник. Правом пчелару познати су сви пчелињи гласови. У пас је написао по Стахали о јези&у пчелињем Милан Антић у својим „Поукама из пчеларства". Гљива, ВкЉсћтуатт, В оујз !. Гљивом каде пчелари своје пчеле, кад раде тто око њих, особито кад спајају две кошнице у једну. Да се пчеле не би покосиле, кад се из две кошнице у једну спајају, нчелари их тако накаде гљивом, да попадају као мртве; те их онда споје тако пијане и пола мртве. Које дођу к себи, те забораве на пређашње стање своје. И споје и сложе се с другим страним пчелама. Али овим начином и многе угину, зато сам ја противан оваком мучењу пчела при спајању. Пре се пчеле споје, кад их пчелар попрска једнаком мирисавом течношћу, као што је матичњак или течан мед, па их однесе на други пчелигвак, који је барем по сахата удаљен од пчелињака, где су биле. Види: обрана, труд. Гурабије (Вук), мали колачић од меда и брашпа, који се обично и на пут носи, Аг(; Нош^кисћен: Шећер с мора, смокве из Мостара, Гурабије на сунцу печене. Гусјеница (по јужном говору). У Црној Гори овако зову метиљ. (Види: „Пчела", II., стр. 12.). В: метиљ. Дивља горушица. Године 1882. сабирале су у мојем крају пчеле мед са дивље горушице. Мед се од дивље горушице кристализује одмах после неколико дана. Врло је сладак али има неки несносан мирис, Дивља горушица је сниска биљка, има жут, ситаи цвет, расте на пољани крај Дунава, зову јо и репцем. Види: репац. Дисапе, (Јав АНппеп. Пчеле нити имају беле џигерице, да њом дипгу, нити имају шкрга, него дишу на душњаке ((хасћеае), у које воде рупе (в%та1а), које су им на стражњем трупу и на прсима. На свакој секотини стражњега трупа с једне и с друге стране има руна, а тако исто и на нагруднику има но три рупе с једне и с друге стране. Од тих рупа иду цеви разгранате (душњаци, ћ-асћеае) по целом телу, кроз које се шири ваздух. Стражњи труп има дакле засебни орган за дисање,. засебне рупе (81%та1;а), засебне душњаке (1гасћеае), а тако исто и нагрудник има засебан орган за дисање. Глава нема рупа за дисање, али за то има шмрк, који увлачи из нагрудњака у себе ваздух, који иде кроз дугачку цев иагрудњака у главу. Кад пчела дише, кад увлачи у себе ваздух, онда развуче на стражњем трупу секотине, растегне дакле стражњи труп; а кад ваздух из себе пушта, онда стегне прстенове на стражњем трупу, да се секотине не виде. Пре него што ће пчела да полети, удише неколико

пута ваздуха у себе; а кад се врати уморна са нагае, на стане пред лето на седало, види се, како стражњи труп дакће од умора. Долет, сће БЧи^чтсће <1ег В1епе. Пчеле не лете од својега нчелињака даље од по сахата. Ово се доказало талијанским пчелама, које су жуте боје, те по којима се могло осведочити, да се удаљују по сахата од својега пчелињака. Кад је здраво мргаава иаша око пчелињака, могу се пчеле од њега удалити на лепом времену и за читав сахат. Сриски пчелари кажу, кад хоће да одреде, докле пчеле излећу од пчелињака: „Дотле је пчелин долет". Домак (1>ук). „На љубицу, мајко, У свој домак, мајко! Овако маме пчелари рој, да би ушао у коптпицу. Кад рој излети на поље из улишта, те се почие витлати по ваздуху, онда пчелар старога кова намаже улиште љубицом (теНзва оЖстаћв), па је нодигне једном руком у вис међу рој, а у другој руци држи љубицу изгњечену, те на њу духа спрам роја, како би се мирис међу пчеле разнео, вичући: „К мени, мати медена!" — па онда; „На љубицу, мајко, у свој домак, мајко!" Мирис од љубице налик је на матичин мирис, за то иду пчеле и матица радо на њега, те често рој уђе сам у оваку љубицом намазану коганицу. Домак значи овде кућицу, коганицу, улигате. Дрвењача: улигате начињено од дрвета. Улигате се може начинити и од другога чега, као од сламе, рогоза, цигаља. Дрљача, с1ег ЛУаћјШ^ећ Ово је справа, којом се избоду заклопљене ћелице на сату пре него што ће истресаљком да се истресе мед из њих. За ову справу не знају пчелари старога кова, али нам је потребна у рационалном пчеларењу; за то смо морали име овој справи позајмити из пољске привреде. Дрљача пчеларска врло је налик на дрљачу за пољску привреду, за то смо јој и дали то име. Дублијер (Вук): велика воштана свећа, сше §го88е Т^асћзкегге. Дуплир. Види: дублијер. Душњаци. ГшЉ-бћгеп., 1гасћеае. Види: дисање. Залет. Нагаи нчелари кажу: враћају се пчеле на залет. Кад се пчеле пренагаају на другу пашу, па се не однесу доста далеко, онда се пчеле враћају на залет старога свога пчелињака. Засовница: дашчица избушена, гато се превуче преко лета, кад се хоће пчеле да нренаптају на другу бољу пашу. Зерде (Вук): еше Аг(; каћег Мећ18ре18е 1111! Нош§-: „Жуто зерде у сребрну сапу. и (Наставиће се.)