Stražilovo

СТРАЖИЛОВО

Б р. 2.

Како ли пак одудара од те несите чорде мирно и достојанствено лиде и држање римског дентуријона, који само надгледа ексекуцију, али своје руке неће да прља послом, који љему не прилвчи. Лепо, брадато лиде тог римског официра, који је у пуном војничком оделу, показује стојички мир и сгрогу озбиљност, и у зкивом је контрасту које према благом одушевљењу на Стевановом лицу, које према изненадном изразу на Павловом, које пак према распаљеној радости на лицима џелата. Над делом том сценом лебди света тројица и озарава и благосиља прву жртву Хришћанства. Боје су на тој икони необично живе. Гола тела мучитеља, опасана црвеним убрусом, показују сваку

жилицу, која је у напору набрекла; мускулатура је ггуна израза — за анатома управо уживаље. Позлаћени оклоп римског официра сија се у зраку, а тај сјај једва ако умаљује црвен плашт, тбга. Цела слика утиче јединствено; тренутак је само фиксиран, ночетак рада, управо онај моменат, који претходи раду а ипак има у себи нешто мира, неко несвесно размишљаље. Дабогме, да се то даје једва одмерити; али је ипак ту, а сликар, који баш такав моменат фиксира, заслужује име правог уметника. Та сликарство је уметност, која се само по простору може мерити, никако пак по времену. Њојзи је тренутак доста, а тај згодно ухватити, остаје тајна сликарског генија. Милан Савић.

О—0о-<>=-

Г Л А. 0 Н И К. (Двадесетиетгодашњица српскога народнога позо« риигга) по аакључку друштва за срн. нар. позориште прославиће се крајем Фебруара ове годиие. Нарочити одбор зготовио је предлог, како да се прослави. Тога ради ће дружина позоришна доћи у Нови Сад, да за пет дана и сама буде учесником прославе, јер прослава има да траје пет дана, и то: Нрви дан: 1., Пролог, за који ће се умолити Змај. 2., Свечан говор са исгоријом срн. нар. позоришта, држаће А. Хаџић. 3., Нредстављаће се шаљива игра „Пријатељи" од X Лазаревића (не овога сада приповедача Ј1. К. Лазаревпћа), прва представа у Новом Саду 23. јулија 1861. — За други дан су одређене шаљиве игре : „Избирачица" К. ТриФковића и „Нреки лек" Мите Калића, како би се видела разлика између прве српске шаљиве игре и потоњих. — Т р е ћ и д а н: драма Ј. С. Ноповића: „Владислав", друга представа наше позоришне дружине 30. јулија 1861. — Четврти дан: Костићев: „Максим Црнојевић", да се види разлика између драме наше некад и сад. — За пети дан намсњени су поједини иризори из драма наших најбољих драматичара, и то у првом разделу, призори из Јакшићеве: „Сеобе Србаља", из Суботићева „Немање" и Банова „Цара Љзара"; у другом разделу: из Јовановићева „Демона", Оберњик-ЂоЈЈђевићева „Ђурћа Бранковића", и из Мите Поповића: „Стевана последњег краља босанскога", а у трећем: из Малетићевих: „Српских ајдука", Костићева: „Иере Сегединца" и седма слика „Српско славље" из „Сабље Краљевића Марка од Ј. Ђорђевића и А. Хаџића. — Уједно је умољен А. Хаџић, да напише и изда у спомен те прославе повесницу нашега позоришта за ово 25 година. (Иложба производа српске кућевне индустрије у Бечу), за коју смо и ми јавили у 48. броју овог листа прошле године, отворена је у недељу, 8. (20.) дец. прошле године. Бечки листови извештавају о њој врло повољно, да се сваком Србину мора милити. А после хвале биће и друге користи, док по свету пукне добар глас о творинама српских вредних женских руку. За муку и труд, као и за лепо и пробитачно уређене ваља благодарити краљ. срп. поверенику на изложби а начелнику одељења привредног министарства Ст. 11 оп о вићу, Ђорђу СтеФановићу Биловском, чи-

новнику истога министарства и госпођи Болићевића. И наследник аустро-угарског престола краљевић РудолФ са својом љубом СтеФанијом посетио је изложбу. Први дан, као што пишу неки бечки листови, „навала јебилатако велика, да је на неким местима циркулација застајала . . . У изради се огледа заједничко дејство истока и запада, а поред тога очуван је народни тип, и интересантно је посматрати, колико је утицао источњачки укус на словенску израду. Источњачки су облици, цртежи, па и сама комбинација боја; али је права словенска наклоност за живе ниансе, састављена црвена и отворено зелена боја, потпуно бела и са њом златна, која пристаје уза сваку боју. На дику је изложби вез, и тај је заступљен у велику избору. Има га на мусулину, на платну и на другом ткиву, а употребљује се за мараме, пешкире, повезаче, кецеље, па и на убрусе (салвете). Најлепше ствари те врсте и израде припадају Н>ену Величанству краљици Наталији ... Већини посетилаца су српски застори сасвим нешто ново, а ови се одликују јеФтиноћом и лепотом. Они су већином од вуне на ручном разбоју израђени, непробојни и са пријатном бојом. Отворено црвена боја служи као-основа; али има и нианса. Љубитељи персијских и турских поучица могу се преварити у велилој једноставности цртежа, јер лепи диван покривен ћилимом из Илесковца доказује, да и вештачкија ткива могу бити израђена. Не треба превидити особито тешке штофово за намештај, који по самој својој изради обећавају велику трајашност, а међу тим једноставношћу врло оригиналан утисак дају. Једна бечка Фирма направила је од тога малу гарнитуру. Ваља напоменути и завесе на прозорима од мрког газеа, украшене везом у тамној боји, које су толико густе, да се у собу не може видити, а на пољу се види скроз. Нишка метална индустрија изврсно је заступљена у израдама од злата и сребра. Најлепша од свију израда је краљичин сервис од сребра; шоље и тасне извезене; ножеви, виљушке и кашике израђене у Филиграну сасвим источњачки. Интересантни су сеоски украси од сребра, нарочито напрсне паФте, по облику налик на медаље, што их употребљују Арапи у Мисиру." Наш краљевић купио је намештај, што га је бечка Фирма Јегер и др. превукла српским ткивом.