Stražilovo

817

Такав рецепт даје Козарац, и кад и то поменуемо, можемо слободно прећи на правила, која треба најпре прочитати. Ми смо их прочитали „ио неко лико " пута, исгина не „разговетно", али „иажљиво", и сада ћемо о њима проговорити неколико речи, па баш ако хоћете, могли би разговетно исписати и неколика правила. Прво и прво ова су правила досадна и за матора човека, камо ли за децу; досадна су већ и с тога, што су преведена, а Козарац као да је доста натезао са превођењем. Ова правила, која су у неку руку моралне изреке, требало би да су кратка, језгровита, и лепо заокружена, па кад их једном прочитамо, да нам остану у намети; али она таква нису. Она су доста развучена, неотесана и опора. — Чујте по нека: „Савлађуј у себи атрасне ирохтеве за јелом, пићем и уживањем, који би од тебе створили изелицу, пијаницу и скитницу; — леност, која би од тебе начинила створ другима бескористан, а себи самом на досади; — себичност и таштину, због чега би те људи омрзнули; — завист, са које би ти несрећан и презрен постао; — срдитост и иакост, које би те наводиле на рђаве поступке од свакојаке руке." * „Добро здравље одржавати, нарушено здравље поправити можеш добром хигијеном * „Кад будеш домаћин или сгарешина задруге, а ти удеси домаћи задружни живот угодан својим иравилним и према сваком подједнако иравичним поступцима." * „Доноси кући што зарадиш. Човек, који троши новце по крчмама (механама), прави је погани (!) саможивац." * „Никад не дигни руку на своју жену нити рђаво с њоме поступај. Човек, који злоставља своју жену, то је кукавица." * Многа и многа од ових правила више се пута понављају; ваљда да се боље утуве, а има их и врло несрећњих. Н. пр.: „Ако се карташ или коцкаш, ма и на најмањи новац, па у картању или коцкању подваљујеш, учинио си крађу. Ако се не карташ на новце, па карте удесиш, крив си за лаж и превару." (стр. 54.) Верујте, овако стоји од речи до речи у овој књизи, која се зове: „Поуке моралне и грађанске!" •—• Ради бисмо били знати, шта би радио г. Козарац, директор I. београдске гимназије, кад би затекао три четири своја ђака, који се коцкају „на најмањи но-

вац", а не „подваљују" један другоме? ... Еј, свете Свете!.. . Али тако је то, кад се морал тражи ; туђини, а на своје се и не обазире. Никола Тома зео писао је 1858. год. уредништву загрепскога „Нв' вена" ове златне речи: „Чувајте се изрека из туђега народа, кад их већ има наш (српски) језив доста." Ове речи требало би да чују и упамте сви. Та наше народне нословице и народне песме пружају више моралне поуке (и то здраве, српске) но што ће их пружити триста Козарчевих Лалоа. На колико ли би се драгоцених зрнца могло покупити из Његуша, колико опет из „Тројебратства" и „Тројесестарства" од Милутиновића. „Туђу чујај, него и сам смишљај, „Ипак своју све сљедит не морај, „Ко ни туђу, ако није боља. „Ништ с' не муч' упитати вјешта „Не стиди се и не околишај, „Не размичи и не оклијевај „Нечје бољв примит' и врши-ти. „И сам знадеш пословицу стару, „Ја ћу ти је само навјестити: „„Није града у једном камену, „Није војске у самом јунаку, „Ни у циглој све мудрости глави."" Та сами ови, Симини, стихови вреде више од целе Лалоављеве млатњаве, који ти вели: „Можеш се користити и иоштеним забавама: у празнике ухвати се у коло, али свагда буди образан према женскињу. Ко не иоштује жену ил' девојку, тај је иокварена срца и необразован човек, он је метпуо свој образ иод ноге." — И ово је за први и други разред гимназије и реалке!... Та дајте Српчићима здраве и једре хране, напајајте их пићем, које ће распламтети њихову душу, које ће их окрепити, и које од њих не ће начинити мајмуне, већ праве Србе. „Правила не треба учити од речи до речи" вели Козарац; али он их је тако удесио и стилизовао. да их се ђак не може друкчије сетити, већ ако их научи на изуст. Кратки садржај пак треба учити на изуст, а сама та околност, па све и да је најбоља књига, одбити ће ђаке. Напослетку питамо ми свакога, шта је ђаку првога и другога разреда гимназије и реалке потребно ово, што он мора научити на изуст: „1. Породица је основана на браку. Брак је у животу најозбиљнији корак. „2. Муж и жена дужни су једно другом бити верни, једно другом угађати и узајамно се помагати. „3. Они се морају слагати, те да добро одгаје своју децу и да добро кућу куће. „4. Они морају удесити своје издатке спрам доходака, али не треба да потроше све што зараде и 60