Stražilovo

43 188 ЕЗ-

дишта сенатова), од судачких трибииа (гоФ~а) и од статуа ирвобитиих господара свијета, што су овај Форум красиле, нема више ни трага, ни јавља, ТријумФалне каније; стубови, што се још нраво држе; иразна нодножја, са којих ишчезоше кипови јездећих тријумФатора: све нам то сномиње разне Фазе имнераторског доба од Августа до Константипа. Тр агови старог енског доба ишчезоше под споменицима ћесарског сјаја, као што старе латинске врлине нестаде под утицајем азијатског луксуса и иоквареиосги. Само једаи пиз старнјех стубова, што их Сатурновпм темплом иазивљу, капда се од републикапског доба још номиче. Сатури, то је бог времена, неумитни К : V о ?, који ништа на свнјету пе штеди, на ево не поштеди пн евог властитог дбма, који му је излишап постао, како нема више шта да руши. Заиста, ови стубови што се од њега још држе, изгледају ми као скелет неки, који се са своје висипе па људеку трошност и нразну славу- немилице кеси. Ал' то тако само изгледа; у ствари је тај Сатурнов тријумФ иад л.'удскијем трудима, посне јалов тријумФ; тај је стари злотвор наш могао да уништи љуеку, али пиношто и језгру старинске нросвјете, која сс потпуно* снасила у бесмртним стра.ницама Ливијевим и Тацптовим, у дивгшјем творинама латинског генија. Не бих зпао растумачити како и зашто то тако бива, али ове рушевине, које су толико ствари видјеле , врше на ме иеку чаровпу силу, Биће зар с тога, што за човјека, који је ијоде нјеспички расиоложен, никаква ствар није мртва, обездушепа. ТПто год његова Фантазија зазре, све се то у нредметима око њега одсијева. Чипн му се некуд, као да на њима налази тра-

гове догађаја и призора, што се можда

иикад ни збили нијесу, но који се п.ему опет иризиру, као да их очима гледа. Кад би се нашао вал.ап сликар, иа та призирања кичицом Фиксирао, н.егова рука, ма колико вјешта била, оиет ие би ттн десети дио оиога саздала, што је кадра да уочи нј есникова Фантазиј а. Какав ли је морао изгледати овај Рогит за вријеме грађанскијех бораба, у оним бурпим часима, кад се на овој груДи земље ријешаваху свјетски удеси, кад се по овијем стијенама шетаху Цицерон и Клодије, Цезар и Марије! Какав је морао изгледати оних славнпх дана, кад је слобода ношљедњи мегдаи са деспотизмом дијелИла, и на филипском пољу благородно издисала! Форум је, кажу, пајл.еиши и најпростраиији био иод Веспазијапом, Титом и Константином, али не бјеше ипкад живл.и, ни бучиији, ни жагорнији, што за врпјече Ренублике, кад се под његовијем нортицима састајаху Катилииине нристаше, а млађапи Цезар, будући госнодар свцјета, почињаше да иарод задивл.ује чаром своје бесједе, и већ умоваше како да обнови славу великог Александра ; или кад се одјек Цицеропових „катилинарија" бркао са роптајем

Цетега и Лентула, тих двају песретиика, задавл.епих у мамертинским тамницама, успркос нротестовању Марка Порција Катогта и његових реиубликапских иристаШа, који каши.е заглавише на разбојишту код <1>илина. Па гле тгревртљиве судбе људскијех удеса! Једмог се даиа овај прославл.етти ЈРогат, у ком се стицаШе власт и мудрост васионе, нретвори у говеђи пазар, изгуби своје старо и часпо име, на се брутално нрозва „крављом чаршијом" (Сатро уассто)! ЊЉеп1 зиа /а1а . . . л.уди и људска дјела. (Наотавиће се). Марно Цар.

Ш УМЕТНОСТ.

ПЕРА ДОБРИНОВИЋ.

ЈуМеђу оно •неколико српских уметника-глума~^ца, који су са одређеним даром спојили најозбил.ннју вољу те неуморним хатан.см дотерали до савргаенства у слојој Струци, спада бе;;

сумње и Пера ДоорићочиИ, једаи од највиђенијих чланова срнско народне овостраис иозоришие дружине. Добриновић се родио годннс 1852. у

Бео-