Stražilovo

-чз 11 "Е>-

Кордуп. Овако зову у Оарајеву сваку врсту врицс. Биће од „Согс1оп". (У Лици кажу „курдела"). Крг. Мпого оваца на укуиу (по више стотина), које љети пасу по пданинама. Сарајевски котар. Крне.ћ . Оетеше / е с к е. Код Вука је крпељ ете бсћаДаиз. Кумаш . Овако зову у Сарајеву памучно платио са стријекама или квадратима од разнијех боја. Нуку је Кумаш атлас. Калана. \\ г оП'8 о 1'ен . Псћ, у којој су се у Босни ■ (Варега, Фојница, Стари Мајдан) гвоздене руде калиле. Калика . Врста билг.ке. Гласицац. Ластра . Одебело тенеће од гвожђа. 8 сћлуаггћ1е сћ. Лећк . Еоб1;Иеске. Нук вели да леће у Сријему значи 8оттегћеск. Лучум . Бук је написао „лућум" те вели да, је то еш В1п(1етШе1 (КШ) уоп ВаиишоИе, пп§'е1б8сћ1ет Ка1кип(1 Ое11>е1 \?а88ег1еШт§'еп и. (1^1. ' Сарајевски кујупџије праве лучум од сакрза (СоИорћопГШ), лоја и стучена веремића, те га мећу у суде, које искуцавају (да се љешне кудају)Лулице. Врста бил.ке. Гласинац. Мада . КеиаИћ-ег. Макара . 8епк1о1;ћ. Маткаф. В ги 8 ћ 1 е 1 е г, В о 1) г IV 1 и с! е. Мачје злато . Руг П. Мац . Пакет гајтана, у којем може бити дванаест до двадесст и нет топова (већ према томе Како је фин). ММца . Сирово гвожђе, пгто најприје из калана истече, кад се отнушти. Оно је смјеса ,Еоће,18еи"-а и „Кг18сће18еп"-а. Млава . Врело, које преко љета ништи из земље у планипи, те се елабо позна да одавире. Моруља . Морска со. Меег8а1г. Босна. Мос.тра . Дебео зе. МорчицА. Рег1ћићп. Кажу и: морска кокош. Морјаиин . Грг, из Грчке. Музера. 8 сћ г а ић еп т иЦе г. Мезгра . Аа8 8е11;е (код коже). Мостар. Надо. ГПездесет товара руде. В^реш. Ног.е-шећер . Сап сП 82и ск ег. Сарајево. Овршак . Горње* лигаће на духапском струку. В е 8 ^ и1. Херцеговина. Остава. 8 р е 1 8 ек ат тег. Бос. Крајина. Пирге . Неске. (У Лици кажу кокошнма, које! имају но себи „пирге", да су „пиргасте".) ЈајцеД

Плета . Сребрен, у наоколо оплетен новац; зове сс и цванцика (СопVепиоп8-2^ап21§ег)» Поганац . Ппротски ћилим, дужи од сметеника, што сб у Босни иродаје. Подбирак-диП (на духанском струку). Подрезина . Сухо празно саће (без меда). Пој 1 уге . Варешко гвожђе, пгто се продаје у облику. полуге (Неће1). Во8П18сће« 81а1)е18еп. Иосавац . Духан, што у Посавини расте. Потешњак . Види: дублон. Прдавац . Сир тротан (види .тротач".) Сарајево. Превлакача . Мандало преко врата. Херцеговина. Пробојац . Вгиск ег. П1'х. „Наступио нрх" кажу у Босни, када се птице стану селити. Пуља == Лисичина. Ваб^зеП. Босна. Прга . Вук вели да је нрга „јело од попржена сијерка, које се самеље у жрвњевима, на се брагано успе у врућу воду, те се нопари, па се онда прга једс ожицама као пура или каша". Даље надовезује: „Ово се јело данас готови по Херцеговини и по њезинијем околинама, али је ријеч позната и у Србији. Миришу ти уста као да си пргу јела (у приповијеци); С туђе њиве и чапак прге (заувар је) и . Прга, коју народ у Лици прави, разликује се од ове Вукове., Када у Лици хоће иргу да сваре, то узму млива од попржеиа јечма, успу укотао (или јога боље бакрач) вреле воде и четврт сата (па и боље) варе; онда скоро сву воду (кагау) одлију а мливо под ватром добро утру. Прга се просипље, те нијс ни као мливоаникао качамак. У Бос Ерпјини узму јечмено мливо, замијесе га, тијесто протиспу кроз сито, те оно, што прође еуше на сунцу и — кад затребају варе нодуго у води. То је њихова нрга. У осталој Босни продају дјеца нргу по варогаима; она наличи на попржену самлевепу каву а ираве је тако, да узму ланепа сјемена, поирже га, смијегаају са соли а онда у авану стуку. У Херцеговипи има ирге од двије руке. Једна се нрави по селима а друга у варошима. За ону узимље народ јечам, док јога није приспио (сазорио), наслажу власи у киту, оиале на ватри, сатару, иреберу, зрње попрже, самељу и одг-ч^анмлива наираве качамак (мандару), коју зову. У варошима пак понрже с ^/1пма^шш\'адћво, смијешају са соли, и у то | ;ад га с У ха ЈеДУ)^1'Ј 5; У -)>№Јт<'1;()ј (као и у Горњој) Крајини ^ 4 / * * * '