Stražilovo

43 10

Горњац . Овако зову у Бо.сни гррњи камен у млину. 1|аиТег. Горчица . Оно исто, што и „горка со" (од В Икег8а1г) у српским школским кн.игама, У Јздсни но варошима. Гризуље . Кљештаца нлочнијех врхова, која треба ЈУ кујунџије. Грно. Гг18сћћег (1. Варвги. Фојница■ Гроздовача . Ракија од грожђа. Грушац . Камена со. Боспнска Крајина. Гре. Овако зову нб „урупа" (види „уруи"). К. v. 8сћ\\'е^е1 каже у свом дјелу „Уо1к8тоЧћ8сћа1Шсће бћкИеп тгћег Коп81ап1шоре1 тшс! с!а§ апКе^епДе ОеМе!" да се аршин дијели на: „8 К о и р а 2 ^ћг.гаћ". Биће да је и ријеч пре постала од ове „§1пгаћ". Говори се понајвише у Херцеговини а нрви нут чуо сам је из уста једнога православног Србина Мостаранина, Гре је ирема томе велик 0 - 0425 ш. Грувииа , Некаква нечурка, што се не једе. Тласинац. Диверо . Штап дугачак 2 аршина, са кострпјети на једиом крају, који се у клак замаче, кад се коже нодмазују. Мостар. Дин. 1. Доње лишће на духанском струку (в. „иодбирак "). 2. Онај дио лисичје коже, што иде уздуж трбуха с једне и с друге стране од „црнади" (види „црнад"). Доњац . Доњи камен у млипу. В о с! е п 81 е1 н. Дреза . Тако зову мухамеданске жене у Босни оно, Н1то остане на дну суда, када се сапун нрави. 1Јп1ег1аи^е. Дувлон . Што Херцеговци зову потешњак, то босански Хришћапи зову „дублон", т. ј. златан новац од четири дуката (УГегс1иса1еп81иск), који у турској валути вриједи 250 грошаили по кссе. Душеклук . ВеиогеП. Сарајево, Духаоница . СгеМазегаит. Вареш. Дева-серџада . Врло Фина серџада, штоје купују само најбогатији бегови; опа није од девете длаке већ од „тиФтика" (Ма1,га1г). Жеста . У Вукову рјечнику стоји, да је жеста оно исто, што и жестика (асег 1а1аг1сит К) а у хрватским се књигама она узимље мјесто ријечи 8р1гИп& (одатле „жестока" пића). У Босни и Херцсговипи „жеста" пије ни једно пи друго већ „8 е 1 Ге п 81 ес1 ег1 а ^в[Сл данске жене још и данас саме соФом лза^с ,са- ' нун те-за ту цијељ направе нпјирћјс жебту: узму крсча и луга, покиселе их, усну у ба-

дањ и налију врелом водом; то све добро помијешају и оставе, док се не охлади, а онда воду оциједе. Та вода је њима жеста. Заметица . КирГегзсћаЈе,- Заметице долазе у Босну готове, те од њих ' бакарџије израђују казане, ибрике и т. д. Зарица. Ово је сир, који би Нијемци назвали 2Је§ег. Праве га од слатке сурутке, из које су сир извадили, тако да је преваре и оно, што се варењем одвоји, покупе. Гдјекада долијевају сурутки — не би ли више зарице добили — по нешто варенике, Некијема је зарица и провара, т. ј,, сир што се добије од проварене варенике, Зашакица . Онај дио руке иза шаке, гдје су Напс! \\ 7 ш'/ е1к н о сћеп. Зличак . Некаква биљка. Гласинац. Зе. Овако зову Мухамеданци јако танак свилен обао га.јтан, којим се везу чохана народна одиј ела, Зечина . Н а 8 е п Г е 11. Зечја со. Агг а~ц'опг{. Бос. Крајина. Зечка . ЕгћзепкаГег. Вгопсћнв рш. Извлакача . У Херцеговини зову овако ТГ8сћ1ас1е. У личком Пригорју реку „нодстолњак". Илиџнта . Подугачко илочно и издубљено гвожђе (да би прст у њ могао стати), у коме се сребрен новац стопи, те онда добије облик прста. Јанак . Онај дио лисичје коже, који је са стране за ушима, Јарач. 1)а 8 8сћ1ћ88е1ће1п. Јединак . Таика греда, виша но шира. Кајсар (Вуку: Ка.гтезМеЛег) јесте најбољи, крмезом лијсио дрвено а стално обојени мостарски сахтијан. Каплама . Овај хлеб прави се од мало тврђв закухана ,'мутмела", али и од домаћега Финијег пшеничног млива. Кисео је, озго наоколо обрезан, те изгледа као да има капу. Каплама једра — За. њу закуха се тијесто још тврђе, него за обичцу капламу. Када тијесто укиса, то се раскуха: направи се један већи а један мањи колач, овај се метне с врх онога и испече. . Карамандал . Вунени атлас, 1,а 811 иц'. Клаводан . 6о1с1епе С ог с1 о п п е 1 8. Кс)лобран. 8 1га 8 8 е пр !'о8 1е б . Коломаст . (Код Вука „коломаз") V а ^ е п• всћтхеге. Колотурнца. К о 11 е. Д>он»инл. Р 1'ег с! ећа п 1.