Stražilovo

-43 14 Е>-

"хј-" ^.и 'чј-" «ч1^ ^ "^и ^и »-.и ^и ■ч.иф ковчежит Г <* "Т* -Т- ^ Жг, ^ -т- ^г- ^ "5^(5)^;

КЊИЖЕВНИ ПРИКАЗИ Ја§јс V. Баа ВугапИшвсће Еећг§е(Иећ(; 8рапеав хп <1 ег кјгсћвп81ат18-сћеп ТЈћегаекгипд уоп стЈгкИећеш МИдПеЛе с1ег каЈвегИећеп Ака(1еш1е с!ег \У188епвсћаДеп. \У1еп 1892. 1п С ошшјззип ћед Г. Тешраку, Вис11ћат11ег с!ег ка1в. АкаЗеине (1ег \\71бвеп8сћа&еп. — На 8-ни стр. 42. — Ово јо 8 свеск <1 СХХУП кљиге „бИгипдаћепећ(;е с1ег кајв. Акас1. еке. — Нв молсе сс јопг рећи, да се зна цотпуно, шта је све рађено у старој нашој књижевноети. Сваком приликом и бољим нроучавањем јавља се 110 које ново дело, за које се или није ни знало или је само но имену било знано, а то само тврди, да треба марљива рада, да се дође до потнуна суда о нашој књижевности. Једно дело, за које се није знало до сада да је било превођено у пас, јестс „ Сианеја ", на кога нам Јагић овим делом указа. Дидактична несма византијске књижевности XII века, савети без сумње Алексија (ј" 1142), сина цара Јована, сестрићу Спапеји, јесу у нас преведени просом можда још у XV или XVI веку, судећи по двама рукописима, који су до сада познати. Један је од тих рукописа XVII века (по Миклошићу XVI, који га употреби у Веисоп-у под скраћеницом Млзс.), сриеке реценсије, али показује траг бугарске мсшавиие .(V и Љ као и друге особине њене, а други са свим ерпска прерада XVIII века. Јагић описа оба рукописа, а за тим аналиеа прво носвету па увод, па савете заједно е нричом о Ровоаму. Уз словенски текст додавао је и свој грчки превод ради византијолога. На крају раснраве као „Апћапд" штампао је у целини „Спанеју" рукониеа XVII века. Овај је рукоппе нађсн међу хартијама пок. Мнклошића. Беч. Ђ. 1'идоје РогановиН, Цр,!огорац. Царев Лаз, драма у три чина. Написао — — —. Цетиње, књ црн. државна штамнарија, 1892. Цијсна 1 Фор. 15ел. 8-а. Стр. 129. -- Још године 188.8 у „Јавору"' (бр. 35—41) саонштио јб Радоје Рогановић драму у три чина под натписом „Царев Лаз". Овс пак године у „Нашем Добу" (бр. 49- Г>1) изнесен јс, „ради угледа каква ће од прилике битп цела драма", цео трећи чин, који се у склону овде разликује од трећега чика у „Јаво,ру". Најносле има у 53 броју „НашегаДоба" ове године у нодлиску „Поговор на драму „Д.чрев Ј1аз"", п ту је у кратко нспричан историјски задак дрпме и у кратво је нОписан и цео садржај њен. Пред први чпн онога „Царева Лаза" у „Јавору" ставио је Рогановић још нуне две промене (шест појава), нешто је, п оеим већ спомснутога склопа у трсћем чину, још изменуо те ; е целу драму издао у књизи. Морам у напред рећн, да сам Ро гановићеву драму и прс а и сад једва до краја дочитао. Ја не налазим у њој радње — ако епизоде, и то лаблво у евезу доведене са главним догађајем, нисам рад рачунати амо — него јс мени ту развеаен пуст диван, и то тако плитак и досадаи, да ме већ код недесетога стиха почиње напуштати стрпљење.- Ако је за драму доста, да је „чистим народним језиком и у народном духу састављена", онда је Рогановић постигао, што је мислно. Но на

жалост је то тек мален део онога, шго се за праву драму ииЈте, а Рогановић у свом „Цареву Лазу" ван. тога нема ннчега. Сад или је одиста сам догађај необрадљив драмеки у ошнтс те дакле свима и свакоме, или се баш ле Рогановићу одупро. И сам стих (десетерац са еликом, измешан осмерцсм, оиет са сликом и то гдегде са схемом аћсћ и са строфама ио четири реда) није згодан сам по себи већ за драму, а за читаву драму наћи слика и звучна и ваљана, ту би запео и мало веиггији мајстор. Није дакле чудо, што се у Рогановића елаже: „Османлије" и „мантије" (стр. 27), „света" и „Мухамеда" (стр. 28), „реко" и „тешко" (стр. 37), „гада" и „слага" (стр. 44), „силу" и „јазбину" (стр. 62), „ђауре" и „горе" (стр. 66), „џеФердара" и „пролама", и „броји" и „бори" (стр. 94). Нсма овде места да набројим и оне еилне најивно.сти, које мал те не све пропраћа „брзо падање завјесе", могу самојош рећп, да је Рогановићев „Царев Лаз" све пре, него оно, што би да је. Г. Стеео Чутурило. Вуквар ва осповне школе у крал.евини Србији, написао — —. Четврто нрерађено -издање. ■ У Београду. Штампа и издање краљевине Србије. 1892. Цена 50 пара дин. 8-а. Број страна није обслежсн. —' Буквар је овај написан нуним разумевањем. Колико је садржина здрава и подобна духу и уму дечјем, толико је и сам спољашњи облик леп. Слова су лепа и крупна, да мало Шумадипче зацело не ће бости очију, када буде учило из овога буквара. Слике, којс иомажу, да дете боље схвати писмена, израђене су лено и разговетно. Јако се истиче педагошка страна у овог буквара: да се поједина писмена боље схвате, додане су и у овом буквару — као и иначе у свима — слике, које нриказују предмете, што се почињу на дотично писме, али се овде иошло још и даље па су бирани такви нредмети, који су својом спољашњошћу налик на писмека. Тако н. пр. уз писме з додаиа је елика змије, која је Савијена као писме з. Ово је врло добро нарочито. са недагошке стране. И иначе овај је буквар урсђен добро; види се, да га је стручњак радио, а наша школска књижевност је само у дсбитку овим букваром. Ј. Јосиф В. СтојапоеиН, 0 утнцају донаће днсциплине Пакладом књижаре Браћс А Павловића. Ниш. Штамиарија Ђорђа Мунца. 1893. Цеиа 40 пара. 8-а* Стр. 40. Ова, као што их сам писац крсти, проматран.а о утицају дисцшЈлине па дому лепа су и јасно су изложена тс ће до5ро доћи сваком, ко жели поуке у том, к;гко да поступа децом пастављајући пх на пут. Писац је своја ироМатрања поделио овако: прво је у уводу цоставио општа нравила за домаће васнптање, нагЛасившинедостаткерацијо на.том васпитању у срцској кући, за тим под натписом „Дечја радозналосг" указује на родитељске мане узадовољивању уриђено дечјс радозналостп п учи их, како треба ту да се влаДају (ту имамо опазити, да ствар са иитањем трогодишње девојчице, одакле је мама узела малог Перу, није са свим на чисто изведеиа); даље говори о дечјем уображењу, о играма и играчкама детињим у засебну — другом — одсеку, који је најоасежнији; у трећеи одсеку распрагљао