Stražilovo

чз 8 к-

влада је себи присвојкла неку туторсЕу власт, услијед које може да се у свашта умијеша и све да ирегледа; има у њој једно главно средилгге, у које, по разним нутевима, утјече пошљедак појединих администрација. Али за вријеме првих царева државу су сачи њавала мања и ве!»а опћинства, која су се сама по себи по републиканском облику уирављала; Рим сеније уилетао у њихове ириватне ствари, није се ми.јешао у њихове установе; себи је придржавао само политичку и финанцијалну управу. Оваково је стање трајало, можемо рећн, до конца нрвога стољећа; с- Аитоиинском породицом пак почела је нромјена на ухар царској власти, а на штету муниципалној автоноМији. „Антонини — каже Б п г п у — од Нерве на све до Марка Аврелија, бијаху људи зацахнути најбоЉом вољом, вргаили су савијесно своје дужности као владари толике државе, али за цијело нијесу показали неку осабиту државничку памет, колико ни најбољи између њих.ових претходника, јер су бага они поставили и утврдили елементе свеопћег ц-ентрализовања". 0 6 II. 208.

Познавајући благи характер тих људи, лако нам је закључити да су они' свој задатак' иостепеним и мирним начином извршавали; опћине, градови, пропинције, и ако су губиле под њима своје стародревне повластш];е 1[ слободу, опет та промјена у њихову поретку није била за стално толико страшиа ;■ умирала је автономна управа, али је падала у честите руке; ко је жалио за мртвом слободом, није жалио што му је сад таки господар. Ту велику промјену треба да нрипишемо највише Трајану. Да изведе своју накану, он удари путем, који је био непознат његовим прецима. Новци, на којима је ударено ГпћеНав рићПса, и Нлшшје, који у све гласе јавља преноро|ену слободу, то нам све чисто показује, којим се је среством послуживао Трајан. Говорили смо о тој Плинијевој „слободи", и што се онда разумијевало под том ријечи; али је вријеме да речемо, како се је владар окористио тим јавним усхићењем.

(Наставиће се.)

Јосип Берса.

ЈЛЛ лл ./Л.-/Л- јГЛ-ГУ 4^2) ( шш /м м^ ^^Ј књижевност V

ПРИЛОЗИ СРПСКОМ РЈЕЧНИКУ Саврао но Босни и Херцеговини Игват И.

1д када је у Босну ушла западна култура а с њоме нови људи, нови обичаји и нове ствари, од тада је чело тамо нестајати и онитех тпгје

понестаЈати и опијех ријечи, ^ којима је народ стотииама година оби .љежавао иоједиие врсте оруђа. производе домаће индустрије, народне јествиие и друге ђаконије. И тијех ријечи брзо Ле нестати — баш онако. како је у народу нестало народнијех имена биља, од када су учени љечници нодвезали руке видарицама, те оне више не знају ни за биљке'а тако пи за имепа им. Ну међу ријечима, које се још чују из народнијех уста у Босни, има их доста, којИх нема ни у Букову ни у Дапичићеву

Дими$ рјечнику, или су једнострано протумачене. Ја сам кроз пет година у Босни биљежио све оне, које сам чуо у занатлијскијем радионицама, дућанима и иначе, па их сада предајем јавиости, да тиме бар нешто отмем забораву а да и друге подбодем да купе оваку грађу. Ну ја се нијесам шћио ограничити само на прибиљежавање ријечи. Нредсједник Берлинског етнолошког друштва, ироФесор Бастијан, рече, да у свакој земљи без трага ишчезавају производи иримитив нога обрта, чим кроза земљу пробије жељезница, те да се с тога у задњем часу морају купити и за знаност снасавати. Код нас о таком куиљењу нико не мисли, иа .зато сам се код некиј^х ријечи уиустио у