Stražilovo

-43 9 Е2-

опис самијех ствари, справа и т. д., те сам и у томе погледу можда нешто допринио српској К1Бизи. Не ћу рећи, даје о свакој ријечи и ствари све казано, па с тога }ге ми мнло бити, ако моја Тумач-еља ко гс>д попуни нли исправи, а то очекујем у толико радије, што сам ову грађу унотријебио при попуњавашу „Трговачке терминологије што је кани издати босапска влада. Ајва , Справа налик иа жлицу, само масивнија и неспретнија, од гвожђа а још чешће од бакра. Њом се кавови иропајају ('леме). Она се уг})ије, ирипој се метне на оно мјеств, за које треба да се прими, те ајвом амо тамо таре, док се не растопи. Е о 1: ћ к о 11) е п. Арир . Пеиреварена свила. ЕоћаелДе, Оге§'.е. Говори се у Посавшш (уиароднијем пјесмама спомиње се у ,арирли"-кошуљама). Вук је забиљежио ријеч ерир, Афнгл . ЗЈашр^ег (ћеип 81ашр &п шк! ТгеШеп 4ег МеШ1е). У Сарајеву. Бавурачл . Оио стакло, што истече с гвожђем, кад се руде кале. У Босни није прије било ј., з. „јени мајдана" (Носћб&п), већ само обичнијех пећи; ну њихове се бабураче ие разликују битно, те би се с тога ва ријеч Носћо1еп8сћ1аске („шљака") могла узети „бабурача" ијш „бача" (Види ниже). Вареш. Бадањ . Осим оиијех •значсња; што .се спомињу у Вукову рјечнику, бадањ је мостарскијем „табацима" (Оагђег) аршина дубока, 1 г / 2 аршина широка, иодзидана и постављена јама, у којој се коже клаче. Бадем . Лисичја кожа с бута. Бале. 8 е 1 с! е п 1 е 1 т. Басма . Вуку је басма ,,.2 'е(1гискК' Иешуаш!". У Цариграду значи та ријеч .,»е(1г1гскг.(' СоШпе", у Сарајеву пак нросто аамушсо нлатно, које је шарено, на се узимље за тшставу гуњева. Припомеиућу само, да се мисирско платно од лана зђве ђагг. Басма-чит . СаИсо. Бача. 1?иди „бабурача". Бена. Врста шљук^; ио опису рекао бвх да је ЗишрЉећперГе. Љубушки. Бехтуран . Врста биљке. Гласинац. Бјеница . Мсд од убијенијех пчела. Неве.сиње. Вогаз . Гуша (воље) од лисичје коже. • Бојаџпк. 1) о р р ~еИ ц с ћ. Бора, Ову ствар праве кујунџије овако: успу

соли у лукпгају, варе дуго (док сва вода не увари) а онда иопрже оно што остане. Узимљу је мјесто „тенећара", који је и њима познат. Може бити да су они од ријсчи Вогах (=тенећар) извели ову.сличну. Босман . Хл>еб од нростијега домаћег пшеничног млива, Босман из тепсије . Хљеб од „мутмела" т.ј.млива, што из Фабрика долази, те се у тепсијама пече; он је оздо шупљикав. Ботена . Дебело нсубијељено памучно платно; у ЈГици се зове жуц или жутац. Бријевина . Вуна, што се обрије са мјешина, када од њих треба опуту кројити или их чинити,Ре11\\ г о11е. Бричевина = бриј евина. Буза . За ову врсту нића, које се у сваком крају турскога царства на други начин прави, вели Вук: ет Сгекапк аи§ Кикигагћго*. иш! АУазвег а даљс: „Срби по селима граде бузу особито уз часне посте од кукурузна хљеба и од воде, аТурци је граде од брашна (чини ми се од просена), па је носе те продају по варошима. Бузу у Босни праве Македонци тако, да нровело мливо замјесе с водом и квагом, оставе да укисне а онда полију водом и чекају док. се добро не укисели; тад воду одлију п као бузу продају. По селима пак сел>ани метну мрве од кукуруза у воду, те одлију ову, кад се све угшселило. * Букавац . У Вукову рјечнику има ова ријеч али као 1) водени бик, 2) бунција. У западној Босни, на ио се на љеванском иољу, зову лвако оиај глас, што се у прољсће и јесеи чује испод земл>е, те наличи на букање говеда. — У Херцеговиии кажу и бучавац. Бу^умлије . Мала кујунџијска кљештаца облијех врхова. Бутарга . ВоГагггпе. Овако зову у Босни и Херцеговини ону рибју мријест, за коју Вук вели (иод „авгутар") да се ирипрсма па Скадарском језеру, а од рибе скакавице. Вађеница . Мед извучен ножем из саћа. Херцеговина. . -Вијалица . Некаква биљка, Гласинац. Влаченице . „ИећеГбеп" са круџнијем рупама., кроз које се исковани сребрени штапићД вуку, када кујунџије хоће да добију сребрен тас (жицу). Вража . Танак „ мајак " (Сћеуго^). Верижњача . Зове се и „синџирац". Име биљке. На Гоманији планини,