Stražilovo

43 26 Е>-

ЛИСНИК ИЛИ ЛИШЊАК

дЈе Је земља слаоа и мршава, а л.уди немају какве друге зараде, ту избијају крајцару из блашца или иду у бијели сви.јет на израду. И баш за то задаје њима благо доста бриге, кад омахну ливаде травом, а због суше омали и сламе и кукурузовине. А куда још нема доста сјенокоша, као н. нр. у Црној Гори — у том „гроздићу гора", као што је зове владика П. Петровић - 11>егуш, па и у Лици, туда страда шума, номажући људима извлачити марву из зиме. Вук је забиљежио ријеч жспиц а у оном латинском тумачењу вели се: да је то гомнла лиснатих храс/гових грана, које су осушене, те да се њима зимн козе хране. Штета, што не знамо, у ком је крају чуо Вук ову ријеч, „Сеитембра мјесеца сијеку гране дубове (дуб је исто што и храст) и јасенове те садијевају у стог и ово зову лтшшк. У зиму ране стоку са овим листом, са сијеном и сламом"-.* Љ. П. Ненадовић, иисац чувенпх писама „ 0 Црноторцима", казује нам о том у њима ово: „Волова и крава врло мало има; тешко их је преко зиме изранити, велика је оскудица у снјену. По многим м.јестима гдје има шуме, сијеку лиснике и остављају за зиму, а одмах с прољећа, крешу трсиње иа стока брсти. Лјоти чељад ио брдима ибмеђу камења траже и српом жању њеку штркљасту траву, која се зове виш (вриједно би било разгјгедати, да ли је „виш" доиста 8ев1епа АгсЗ., а и која врста овога рода); и то у сноповима носе кући или на назар." А и у кршној Лици и Крбави мало је боље него ли у Црној Гори, јер с јесени виде се које године но главицама. и плећинама гдјекојих горских коса све сами лишњаци. (н тамо веле као и у „гроздићу гар%" — лишњак). Уза гдјекоје куће, што су нод страном, виде се гајеви, па који се од оваких. сељака. боји горариж (глобе због сијечења шуме), сијече лишњаке у своме гају; на не иде у нланину * В. М. Г. МедаковиИ, „Живот и 0611 гаи Црпогораца", II013И Слд 18<»0 .ј стр 153,

ни но стожину, већ деђе оно скосје око храстића, који су до под врх окресани. Гдје су станови приређени за зимовање сгоке (исиореди игго Вук пише уза ри еч „стан" нод бр. 2.). тамо привезу и ове лишњаке као и осталу крму. Прије него стану гране са сухим лишћем давати ситном благу, шкропе их који пут сланом водом, да би слафе обрстило лишће; а не даје се лишњак благу непрестано, већ наизмјенце са каквом другом пићом. Није ли зима мека и пропузна, на се још отегне, а на измаку је и иића и лишњаци, онда је брст једина храна крунном благу. Сјекиру на раме, а репове нреда се, па управо у шуму, то се онда зна А кад тамо измиле оне гладне животиње, требале би да имају предп.е ноге и врат као у какве жирафе, да узмогну саме дохваћати оне гранчице. За то њихов госа скине хаљину, засуче р.укаве, па немилице сијече и огранке и дебла; куд год сјекиром дохвати, задаје шуми љуте ране, а добро зна, да тијем и води отвара врата, да нослије наглих киша као каква бујица нанесе му свакојакога камења на оно мало добре земље но долинама, дочићима и увалама. Треба се осолити и обутп, па и данке поплаћати, — а при том се онда заборавља на све; па још кад му муне кроз главу, да ће ова зимосијеч до јесени бити добра за огрјев и за печење шљивовице, онда тек љуто гвожђе Сијече све само ону пусгу шуму, а ираво јој и буди, јер она му је и намакла држалицу. Док се овај живи „мал" (имање) набрсти, има госа када да, за1»е мало дубље у шуму, на да наеијече бреме јалове чепме (грана јалових) за, млад, што. је остао код куће. Докле другдје размиш.1,ају о том, како. да, од дрвених нилотина или онпл.ака начине ка,кву нову храну мјесто дојакошње крме или пиће, дотле се и код нас као п у Црној Гори испомажу лишнацима п брстом, а том приликбм новаљане огранке и читава дрвета пр.ождире огањ, који ио ријечима светог иисма никад не говори; доста ! Мојо МедиЋ