Stražilovo

чз ; Само је она велика љубав нашег незаборављеног Мвана Тургењева према пониженима могла да нроникне у дубљину најтајнијих осећања тога неерећнога човека. Госпођа Тургењевљева нонослла се својим немим голијатом. Он је увек морао носити црвеиу памучну доламу. Зими је имао врло лепу ћурдију, а лети илаву горњу хаљину. Цео свет у Москви познавао је немака госнође Тургењевл.еве и грдно зелено буре, у ком је на колима носио воду, у која бегае упрегнут леп, грошаст зеленко. Сви су му се јављали. На његовом, ирема големом телу саразмерно и великом лиду свагда се виђао доброћудан осмејак. Имао је изванредпу снагу; руке су му биле тако велике, да сам мислила, кад ме узме на руке, да сам на колима. Тако ме је један нут однео у своју собицу под кровом, где сам први нут видела Муму-а. Ово мало, бело псетанце, са пегама цпметове боје, лежало је на немаковој постељи. Од тога ме дана Агата често грдила, због парчади леба и шећера, што сам их сакривала и крадом давала немаку за Муму-а. Сви смо јако волели то исетанце. Познат је његов трагични копац. Госпођа Тургењевљева зановедила је Андрији, да га баци у воду, да се удави. Романсјер је само свршетак променио. Он вели, да је његов јуиак оставио своју госпођу; али је у ствари немак, при свој својој големој тузи за, својим Муму-ом, остао и даље у служби код своје госпође. Никад више нисмо видели у њега друго које нсето. Пре него што се растанемо са овом занимљивохМ особом, споменула бих још иешто о њему, Неко, који иије зависио од матере, поклони немаку плаву, вунену доламу. Но он жестоким знацима одбије тај дар. Одмах то јавише госиођи Тургењевљевој. — Је ли то могуће?!.. Немак није примио поклона?

1 Е>Сутра дан, око девет сати, тек што се мати пробудила, заповеди јога из постеље, да јој доведу немака. Агата је у чуду сгајала. — Доведите ми немака! Агата изиде из собе, да уради но заповести своје госпође. Одведоше немака најпре у послужитељску собу, пак оида известише о том госиођу Тургењевл^еву. — Казала сам, да га овамо доведете ; само га мало уљудите. Сад настаде код собарица чудан призор. Једно њих дванаест младих девојака стадоше се окретати око грдосије па сваки час да. прсну у смех; једне имађаху у рукама сунђере, друге убрусе и четке. Док длан о длан, а срећни немак беше преображен. 11а нослетку га умише, очистише, очешљаше и намирисаше. Док се то с н,им збивало, он се весело смејао, да се сва кућа тресла. Мати ме зовне и рече ми, да јој додам комад плаве траке; по том даде дозвати Пољакова. — Донсси десет рубаља! рече му. Надзорпик донесе повце, иа онда уведогае немака. Од тешкпх корака овога гблијата с/гаде звека боца и шоља, што беху у соби. У големој радости својој стаде се од срца смејати, а смеј му је наличио иа*бивољу рику. Мати се доброћудно смегаила. Једном руком показивала му траку а другом иружала му десет рубаља. Тиме му је казивала, да је то награда, гато је одбио плаву блузу. Агата му даде знак, да треба да у руку пољуби госиођу, те он то врло песирето, и учини. Кад хтеде да изиде, пружи прст на госпођу, а другом се руком погатено лупи по ирсима, у знак своје верности и оданости према својој госпођи. Тим јој је опростио смрт свога Муму-а. Ље се).