Stražilovo

■нз 171 к-

онда је смисао јасан и у свези са пређашњом строфом. 6. Т1а стр. 139 : Њека је руди праж врх чела У обдук здатан покушла, Њека низ био врат расплела, И врх вода љим здаждилп. Што значи ово здаждила ? У П. находимо заилила, што нам даје лијепу слику живописне кичице. 7. Мало ниже: Чиж ве влажни прам од коси Тихо прши с хлатка блага. Мјесто влажни у П. стоји златни , што је добро, јер влажни прам не би могао иршити са хлатка т. ј. вјетрида. 8. На стр. 140: Ето од трубља и од виаа,ј'а Замње около сва добрава, Ловци ју круже са свијех крајч Краљевића Владислава. А у Н. мјесто ваиаја стоји ијесама, а мјесто краја стоји сграна; ова је варијанта много боља, јер откуд ваааја меЗју ловцима веселијема? А такођер је љепше: окружши са свијех страна , него ли са свијех кра/ја. 9. На стр. 147 : Ко ово рече диже с врата Лијеи огрљај хитро зглобјен а у II. мјесто зглофен стоји склоијен. што ми се такођер боље чини. Пјевање десето 1. На стр. 152: Али онуђе од Дунава ПазеИ слеће сива лтица а у 11. мјесто иазе,Ц, које нема смисла, стоји брзеИ сасвијем умјесно. 2. На стр. 153 има: иогледом % с харат; а у II. боље стоји згарат. 3. На стр. 154: Дај да одахие и ночиие Укопанијех пепо кости; а у II: Дух да одахне и иочпнс и т. д. боље ми се свиђа, јер није природно да иеиео одахне. 4. На стр. 155: Нв од хлаиа, ки на јата Затјерани на бој ходе а у II. мјесто не од хлааа стоји није од Араиа, што ми се боље свиђа. 5. На стр. 159: Еоругва нм мпож разллка Нрху колја трелти увитих

а у II: Којијем стијезих жнож разлика Врху копја трепти витих. У првој варијанти увитих нема смисла, јер ако се односи на коругве (стијеге или барјаке), како би увите трепћеле? А ако се односи на копја, што би значило коијв увито 9 Дочим се зна што је вито ноије; и зато је варијанта Поповићева миого боља. 6. Одмах у слиједећој строфи мјесто частијаше у II. стоји облаже, што чини риму са каже, а и стих је бољи, к томе не квари смисао. 7. Мало ниже: Сухо иж злато седла скова, Сакрофође бисер низа мјесто сакрофађе, ријечи иенознате, у II. стоји а оглавје, што је познато. 8. Опет мало ниже: Погледа су све "разблудна, А обличја господ1рот«, Љепота је љих лричудна Божицами ра,]'скијем сли чиа. А у 1Т. други и трећи стих гласи: А обличја госиодичме, Вожицажи рајскијеж сли чпе. Ова је варијаита боља, јер на кога се односи у првој оло слична ? Да се односи на љеиоту, мјесто божицами рајскијем требало би да стоји божица рајсчијех: љеиота је њихова иречудна слична љеиоти божица рајскијех. А на обличја не може се односити иреко реченице од љеиоте. Ва то мора бити: љеиота је њихова иречудна,; сличне су божицама рајскијем. Тако је II. варијанта боља од прве. 9. На стр. 160: Љих су кољи виђет таци Да не тлчу тли, чим језде. а у II: Да не тичу земљу језде језде да не тичу земљу — врло боље од нрве варијанте. 10. Мало ниже: Да тко их пази, живијех суди а у II. стоји живе их суди — сасвијем добро. 11. На стр. 164: С круном, с ком је згар вјенчана С жаслиноме ловорика; а У Н: С круном, ка је згар смијешана С жаслиноже ловорика; која је варијанта много боља од прве. 12. Мало ниже: ГГрллика ова заглавила Бјеше оба свијетла реда;