Stražilovo

чсз 279 к-

час но час бацаше на њега проницаве, а пумс злобс, погледе. Да је слушао своју наираситост, био би већ одавна прекинуо тај разговор и отправио како трсба лукавог кнеза, који га очевидно омаловажаваше, — али обзирност и жива жеља, да успе са својим частол.убивим смеровима, заповедаху му да још ћути. Еле уједашс се за усне до крви и гуташе натраг напрасите рсчи, које му истрчаваху па уста. Али осећаше, да~већ не ће дуго издржати. Кнез, међу тим, гледаше удиљ на њега иснод очију, а на дебелим уснама имађаше подругљив осмех. — Питај Јадвигу — понављашс — нитај Јадвигу... Или зиаш шта? — повиче за час, уДарајући се руком по челу, као да сс наједаред досети нечему, — Јадвига хоће да буде краљица... па да се обратиш на млађу, Лну... Даћу ти ју — за... десет година! Исмевање беше и сувише очевидно. Аиа беше још дсте. Мршави ГотФрид ирсну гласно у смех, а кнезу се тресијаше трбух од пригушопа смеха. Борковиц тресну шаком о сто тако јако, да се иехари поизвраћаше — и устаде. Жиле му пабрекоше но, челу, на лицу изби нламен гнева, а очи стрељаху надовитим блеском. — Подсмеваш се, кнеже! — крикну. — А ја ти кажем, да сам ја таки пшахтић, који за нодсмех плаћа, мршавим Иемцима, нгаком, а киезовима сабљом! Хенрик Железни још јачс избсчи очи, -па зину у Борковица. По зацрвенелом му лицу прелеташе променљив израз злоће, охолости и подругљивости. Диже се, као да хоћаше устати, ал' сс опет умери и пагло окрете ГотФриду. — Чуј, ГотФриде! — иовиче, — чуј, шта он збори... та он те паружи!... Мршави Немац зачкиљи, погледаше час на кнеза, чае на Борковица. Јемачно му нс паде слатко тај призив Хенриков. — Кукавица је! — засмсја ее Маћко, у коме је крв узаврела. — Подао слуга помаже своме господару у глуиу смеху... а обојица... Напрасан гломот заглуши увреду, која Борковицу већ беше на јсзику, јер не владашс више собом од беенила. Кнсз ђипи тако изиебуха од стола, да сс .је иревратила клупа, на којој ссђашс. Укочи сс читавим својим дииским телом и погледа ноиосито. Лице, које се отоич добро-

душпо осмехиваше, засја наједаред изразом нсобична доетојанства. — ГотФриде, гроФе на Хохенбергу — рече — знаш, шта ти ваља чинити... Оружју твоме иека Бог помогне, да осветиш срамоту... А ти, госиодине Борковицу, иамти, ко сам ја... Примио сам те под свој кров, а ти ми нлати увредом... За то се ослопи на божји суд, а ако те западне побсда, одлази — не ћу да се светим! Борковиц ђипаше, као бесап. Хтеде да нрекине, али груну само у подругљив смсх, 'јер кнез говораше то великим гласом, не дајући му да дође до речи. А кад изговори, изиде из собе, остављајући самога ГотФрида, који, наслоњенна сто, стајаше сада блед, али укочене главе, и мераше Маћка изазивним иогледом. Борковиц нажо за кнезом али-.му на вратих закрчи нут мршави ГотФрид. — Чувај се! — рече. — У пашој си власти; твоја дружина не ће одолети нашој носади.,. усхтеш ли учинити насиље, иогинућеш! — Ти ћеш иогинути, одвратни костуру! цикпу Борковиц и, отиенув песницом ГотФрида, излсти на поље. Али није сад хитао за кнезом, иего својој дружини. Знађаше он, да му ГотФрид нијс бадава претио и да се, у овај мах, пе може онако осветити, како је желео. И богме кад истрча на двориште од замка, опази одмах, како се скушва читава витешка посада жегањска и већ стојипод оружјем. Капије се затварају на замку, а на њих се постављају јаке страже. — На коњс! — крикну нан Маћко својима. Дуго се не чујаше ништа осим звеке оружја, хрзања коња и викс, у којој се најгромкије истицаше глас Маћков. Хитно му беше, да сврши ту борбу и да што брже остави тај замак, па да спрема љућу освету охоломе кнезу. Све веће га беснило спопадаше, шкргуташе зубима и псоваше. Најзад се постројише. С обе странс пространога дворишта сврсташе се оружани редови Маћкове дружипе и жегањске посаде; нрви у сјајној опреми и блиставим шлемовима, други жалосно одевени, али за то јачи бројем. На челу својих другова изјаха нан Маћко, сав окован у железо, са штитом на левој руци, е копљем у деспици. Из рсдова жсгањске поеаде изјаха мршави ГотФрид, иа велику дорату, исто тако у оклопу, то јсет у панциру од жичаних нрстенова, а на глави имађаше голем, тежак шлем, испод кога се номаљаше само. доп.и дсо лица.