Stražilovo

107

Павлу Павловићу на једаред грунуше сузе. — Дакле, разумете ли, какав сте ви сад за мене друг и пријатељ постали?! И он истрча са својим шеширом из собе. Бељчањинов је опет стојао, забезекнут, неко греме на

једном месту, као и после прве посете Павла Павловића. „Пијана будала и више ништа!" одмахну руком. „Заиста више ништа!" лотврди енергично, кад се већ свукао и легао у постељу.

(Наставиће се)

0 ПРОШЛОСТИ БЕОГРАДА

(Наставак)

Пре но што пођемо даље да опишемо судбину Београда те да исприповедимо догађаје, услед којих је име тога града у тадашњем хришћанском свету постало славно, ради смо још овлаш да погледимо на политичко стање, у којем се налазио јевропски Исток на крају XIV и у почетку ХУ века. Ако не предочимо себи занимљиву слику тих догађаја у свој њеној збрканости, једва ће нам поћи за руком да довољно схватимо историју онога времена, које је доласком и успешним продирањем османлиства добило свој карактеристични обележај. Што је турска инвазија могла проћи тако победоносно, зацело је доказ о огромној елементарној снази, коју је османлиство имало у сјајним својим почецима. Али би погрешно било, кад би човек једино тој прилици приписао саразмерно тако нагли назадак држава у источној Јевропи. Осим што су те државе свикле биле да једна на другу напада на најбезобзирнији начин, била их је већина уз то још у стању унутрашњег распадања. Једина држава, којој је државна идеја служила као темељ политици јој, наиме Византија, остарила је била и иструла. Младе државе балканскога полуострва, којима је ваљало ступити на место византиске државе, нису унутри биле тако консолидоване, да би државна мисао могла била трајно ухватити корена у свим слојевима становништва. Неколико моћних,од природе одарених владалаца, као Самујило у Бугарској, Душан у Србији, дали су духа и живота тој идеји, коју су они схватили те се по могућству и трудили да је изведу. Докле је њихов моћни утецај трајао и докле је њихова воља давала правац политици њихових држава, дотле је било добро. Но чим дођоше на престо слаби владари, нестаде без трага тобожње мисли државне, смело диже главу сепаратизам на све стране те се једва утврђена и уједињена монархија опет распаде у атоме, из којих се била сложила. Зацело су такве прилике највише допринеле

те Је османлиство, утеловљено у свом цару, расуло онај државни крпеж, који је у то доба био на балканском полуострву, те задобило пббеда, којима се зацело задивио и сам освајач, а баш је он покаткад био и сувише смео. Осим тога је било опште мишљење — а то погрешно мишљење само је ускорило пропаст — да ће турска инвазија исто тако брзо прећи, као у своје време монголска или татарска најезда. Ео је тада у Србији, у Бугарској, у Босни или у Угарској озбиљно мислио на то, да ће се Турци угнездити те да је опасност, која прети једном, исто тако опасност и за другог? Баш напротив, свако се радовао пропасти хришћанскога супарника, потпомагао је продирање Турака, показивао им је путе и путање и давао им ирилике да познају слабости хришћанских држава. Византинци су мислили да их Турци бране од нападаја бугарских и српских владара; српске династе по Старој Србији и Маћедонији, којих је после смрти Душанове било тма божја, исто тако силни бугарски претенденти имали су у Турцима жељене савезнике против својих рођених власника; Млечанима се чинило да им слабљење Византинаца и потискивање балканских држава, које су ишле за тим да се дочепају Византије, обриче велике користи за левантинску трговину и њихову рођену политичку моћ ; у Угарској пак још су једнако сумњали у стално продирање Турака.*)

*) Гибн је у свом познатом историском делу указао на узроке, који су допринели победи османлија. Хамер, који је највећим делом употребљавао турске изворе, слабије се обазрео на ту прилику. Напротив Ј. В. Цинкајзен већ без мање предрасуде и много основаније схваћа разлоге, који су изазвали пропасг хришћанских држава у источној Јевропи. У најновије време је одлични српски научник Стојан Новаковић у свом делу „Срби и Турци XIV и XV века" (издање Чупићеве задужбине XXXIII, Београд 1893) предочно и опширно изнео узроке, који су помогли те је превладала турска инвазија, која је с елементарном силом продрла. Новаковић