Student

POLITIČKI I RARTIJSKI RAD

POLITIČKO STANJE NA UNIVERZITETU I ZADACI SAVEZA KOMUNISTA

(NASTAVAK SA 1. STRANE) koncepcije. Organizovanje u ovom cilju, sastavni je deo stalne samoupravne aktivnosti na Unikoncepcije u prvom redu je u tome što je ona demokratska i verzitetu. Značaj i smisao ove počiva na iniciajtivi građana. Iz toga i proističe činjcnica da je j e naroda za odbranu samoupravnog sistema i nacionalne slobode logičan nastavak i izraz doslednosti naše revolucije. (...) II IDEJNI PROBLEIdI I AKCIJE Mi ne smemo gubiti iz vida finjenicu da junski događaji pofeli izvan SK, da je u junu bilo i danas ima Ijudi, koji nasloje da se aktivnost studenata odvija izvan i mimo SK. (...) I pored procesa u SK i njegovog šireg otvaranja prema zahtevima i potrebama mladih, još uvek se javljaju zahtevi da se traže neke posebne forme za akciju, van postojećih struktura i mimo SK i Saveza studenata. Kako inače razumeti insistiranje na očuvanju akcionih odbora kao »nove forme« okupljanja i organizovanja. Sta znači istupanje u ime »novog pokreta« i‘.d. Ovakve su pojave usamljene, ali njihovo postojanje ukazuje na potrebu da se ŠK idejno razgraniči sa njihovim nosiocima. Nesumnjivo je da su neki od zagovornika ovako formulisanog političkog pluralizma ideološki nosioci građanskog liberalizma. čiji je krajnji cilj pretvaranje samoupravne demokratije u višepartijski sistem. Ipak znatan broj iz redova onih koji se zalažu za neke posebne strukture. su komunisti i članovi Saveza studenata, koji se još uvek ne snalaze u složenim uslovima razvijene samoupravne demokratije. Utoliko je veča politička potreba da se SK na Univerzitetu prema ovim pojavama jasno opredeli i pređe u političku akciju. (...) Poznato je da ni u junskim danima političko stanje na svim fakultctima nije bilo isto. (...) Ponašanje nekih Ijudi kod pozivanja na jedinstvo ukazuje na potrebu da se bliže odredimo oko toga ko je sa kim jedinstven i šta je sadr/.aj tog jedinstva. Pre svega, svakom je jasno da mi ne možemo dopustiti koeg/istenciju različitih ideoloških pozicija i političkih akcija. Progresivne, samoupravne i konzervativne snage (koje se javljaju u raznim oblicima) ne mogu biti jedinstvene nigde, čak ni na Univerzitetu. (...) Stvarno jedinstvo progresivnih snaga koje sa SK tragaju za suštinom dalje demokratizacije univerziteta, ne može biti poistovećeno sa nekakvim gnjilim kompromisima i formalnom harmonijom »radi mira u kući« ili nekim političkira udruživanjem van SKJ. (...) Postoji realna opasnost da se svi oni koji ne prihvataju usvo'ene principe partijskog ponašanja, zasnovane na principima demokratskog centralizma, nađu na pozicijama frakcionaštva. (...) SK Beogradskog univerziteta moraće da potraži odgovore na pitanja šta je to radikalizam u našim uslovima, šta znače ri navodno svakoj ideologiji i /ahtevi za »bezidejnom naukom«, /alaganje za uravnilovkom i druga problematična shvatanja koJa egzistiraju i u 5K(...) Idejama o vansamoupravnom delovanju, o partijskom plurali/mu i drugim tvorevinama bur/oaske demokratije, pogoduje nedinamičnost SK ' Saveza studenata. Zelja velikog ar oja mladih Ijudi na BeogradAom univerzitetu da postanu danovi SK i aktivizacija SK. da postoji povcrenje u "ašu orgćmizaciju. Zalo SK mo'"a da se još više otvori prema r e\-olucionamim težnjama i za'evima studentskc omladine, men)ajuči ne samo organizacionc °hlike već i sadržaj svoje aktiv■msti. On mora da učini sve kako bi i ova generacija postala a ktivni politički subjekt i kako n * ona ponela svoj deo odgovorn °sti za razvoj i sudbinu našeg đruštva. Jcdan od najvažnijih predusloVa za to je da SK doprinese dograđivanju teorijskih koncepci>a koje če snagom argumenata r azobiičiti one koncepcije koje ve u ime »naučnih sloboda« i ° r malne demokratije suprot-

stavljaju idejnim osnovama SK i osnovnim principiraa samoupravnog sistema. Oni članovi SK koji u torae ne učestvuju, ne mogu doprinositi razrešavanju i prevćizilaženju dmštvenih protivurečnosti. Pasivni deo članslva je objektivna smetnja efikasnosti i daljem jaćanju ugleda SK. Iz ovog broja regrutuju se oni koji nude blrokratsko-etatistička rešenja za sve dmštvene probleme, ili defctisti, demoralisani sopstvenim neznanjem, koji lako postaju plen buržoaske ideologije i propagande.

111 SK I REFORMA UNIVERZITETA

Univerzitet ovakav kakav je tvorevina nasleđena iz administrativnog perioda, sa mnogim karakteristikama i obeležjima tog vremena. Ne postoji još uvek jasno i razrađeno dcfinisan’ koncept reformisanog Univerziteta za koji i političke snage Univerziteta treba da se talože. (...) Ova akcija trcba da se organizuje na najširoj osnovi, uz učešće svih studcnata, nastavnika i komunista. Sve političke organizacije na Univerzitetu, u sinhronizovanoj akciji, trcba ovu cliskusiju iz komisija i saveta da prenesu pred najširi audilorij. Nabrojaćcmo neka pitanja koja smatramo sastavnim delom ovog kompleksa. 1. Pre svega treba reći da je pitanje bržcg razvoja samoupravljanja na Univerzitetu, a naročito uticajnijeg učešća studenata u samoupravljanju, jedna od bitnih komponenanata reforme i prioritetni zadatak sadašnje političke akcije SK na Univerzitetu. 2. Polcžaj Univerziteta u društvu, ili odnosi Univerziteta i dnašlva, povezivanje nauke i obrazovanja sa radnim organizacijama u privredi i društvenim delatnostima, usklađivanje funkcija Univerziteta sa potrebama društva sa stanovišta našeg društveno-ekonomskog sistema. Sadašnji način finansiranja nauke i obrazovanja neprihvatIjiv je za Univerzitet. Tu mislim i na spoljnu raspodelu dohotka (Univerzitet društvo), i na unutrašnju. Na Univerzitetu postoje značajne snage koje se zalažu za postojeći način raspodclc i to zbog toga što on nosi mnoge elemente budžetskog finansiranja i starog platnog sistema, koji stvaraju prividnu egzistencijalnu sigurnost. Ovo pitanje treba tretirati kao problem prvorazrednog političkog značaja. 3. Demokratizacija odnosa na Univerzitetu, koja podrazumeva pre svega, oslobađanje kritičke naučne misli, uspostavlajnje stvame reizbornosti kao demokratske institucije, koja je već prokrčila sebi put u mnogim sredinama našeg društva. Otvaranje Univerziteta prema mladoj generaciji ne samo radi studiranja već i društvenog obrazovanja. _ T . 4. Potrebno je da se Umverzitet od ekstenzivne visokoškolske ustanove pretvori u istinsko žarište naučnog i kultumog života Republike. Naučni rad i istraživanje moraju imati izvorište na Univerzitetu i biti u tesnoj vezi, kako sa obrazovnim procesima, tako i sa realnim potrebama društva. Zajednica mora da odvaja mnogo veća finansijska sredstva za polrebe naučnog rada i obrazovanja, inače Univerzitet ne može ostvarivati funkcije koje ima. U tom cilju neophodno je da se traže novi principi i kriterijumi raspodele za nauku i Univerzitet. Razume se da Univerzitet ne očekuje ništa iznad realnih mogućnosti društva ali dosadašnja praksa pokazuje da srcdstva za nauku nisu pravi odraz tih mogućnosti. (...) 5. Komunisti se moraju zalagali za jedinstvo naučnog i idejnog rada. Naša nauka mora da bude angažovana i pogonska snaga daljeg razvitka našeg samoupravnog društva. 6. I na kraju, nema reforme Univerziteta ako se njegova vrata ne otvore najsposobnijima. Mi se moramo zalagati za takvu klimu u kojoj će i nastavnici i smdenti koji su se tu zatekli, ako nisu sposobni da se stalno potvrđuju, moći da cdu i ustupe svoja mesta sposobnijim. (Delovi referala)

MILAN IGNJATOVIĆ

0 radu univerzitetskog komiteta

Rad u UK. od vanredne konferencije može se j sumirati kao aktivnost | koja se najvcčim dclom odnosi- 1 la na junske događaje i traženje I načina i mogućnosti realizovanja 1 Smernica Predsedništva i Izvršnog komiteta CK SKJ, a naročito onog njihovog dela koji se odnosio na univcrzitetsku organizaciju SK. UK se tmdio da najsavesnije oceni situaciju u kojoj se našla univerzitetska partijska organizacija, a koja se naročito komplikovala u toku junskih događaja. Možda je ncpclrebno islicati da je UK u takvoj složenoj siluaciji najbrižljivije oclmera- 1 vao svaku reč prilikom zauzimanja stavova o vrlo krupnim pilanjima SK na Univerzitetu u saopštenjima koja su se zasnivala na opšloj političko-ideolo-! škoj orijentaciji SK. UK je bio svestan da svaki nepromišljen | postupak, kao i svako koleba- j nje u osnovnim, već odavno u-1 svojenim principima na kojima I sc zasniva Savez komunista Jugoslavije, može još da više komplikuje i onako vrlo komplikovano slanje na Univcrzitetu. Potrcbno je bilo, dakle, delovati istovremcno odlučno i politički nmdro. U tomc se, naravno, nijc uvek podjednako uspcvalo. Ali se zbog toga, mislim, ne bi muglo naročito mnogo zameriti UK. Svcstan da SKJ predstavlja jcdinstvenu organizaciju u političkom, ideološkom i organizacionom smislu, UK se vrlo snažno borio protiv svega onoga što je u ovom međuvremenu narušavalo to jedinstvo. UK je, u tom smislu, uvek polazio od činjenicc da je univerzitetska organizacija deo SKJ i da ona nc raože biti ništa mimo njega niti uživati veća prava i privilegije od bilo koje druge organizacije u zemlji. Zato je on zauzimao jasne i prccizne stavove u odnosu na sve pojave koje su se u ovom periodu ispoIjile na Univerzitelu, a koje su odudarale od ideološko-političke platforme SKJ i ugrožavale njcgovo jedinstvo na Univerzitetu. U tom smeru on je koordinirao svoju aktivnost sa ostalim rukovodećim organima SK, a naročito sa Gradskim i Izvršnim komitetom CK SKJ, čija je pomoć u rešavanju ovih problema bila vrlo značajna. UK je bio svestan ozbiljne i realne opasnosti konstituisanja opozicije unutar organizacije SK na našem Univerzitetu, a na koju su ukazale i Smernice. Na takvu opasnost on je oštro reagovao. Međutim, bila bi iluzija ako bismo mislili da je ta opasnost presečena odlukom Gradske konferencije o raspuštanju filozofskog i sociološkog ogranka SK na Filozofskom fakultetu, gde su se te tendencije otvoreno ispoIjile. Jedinstvo SK se ne može ostvariti na bazi oprečnih ideoloških pogleda i divergentnih političkih akcija. Moraćemo se übuduče .odlučnije boriti za jedinstvo SK. Ono je garancija naše nezavisnosti i raogućnosti izgradnje slobodnog i humanog socijalističkog društva na samoupravnim osnovama. Postoji mišljenje usamljenih pojcdinaca da je aktivnost UK u ovom periodu divergirala od stavova ove konferencije, Na toj osnovi se tvrdi da u UK vladaju jedni, a u ovoj konferenciji drugi kriterijumi. Ako bi to stvarno tako bilo, onda bi aktivnost SK na Univerzitetu bila paralisana. Insistiranje na tira razlikama i njihovo isticanje u određenim prilikama narušava jedinslvo SK na Univerzitetu. Uostalom, i postojanje razlike o ovom ili onom pitanju može u izvesnim slučajevima biti i sa| svim normalno. Ali, u tom sluI čaju nije UK ono telo kome se i treba podrediti, već je to Uni| verzitetska konferencija kao najviši organ Saveza komunista na Univerzitetu. Uostalom, o tome će ova konferencija kazati svoju reč.

DR ŽARKO BULAJIC

FOLITICKI I PARTIJSKI RAD

SK i samoupravljanje na univerzitetu

w 7 referatu »0 samoupravljaU nju na Univerzitetu« istaknuti su, manje-više, organinja. O ulozi u samoupravljanju, u referatu stoji sledece: »Uloga Saveza komunista u raz voju samoupravljanja prvenstveno je upodsticanju svih spomenutih procesa, u iniciranju »konstruktivne konfliktnostd« u svim slučajevima gde se samouipravija nju postavljaju prepreke. Identifikovanje komunista sa raznim preživelim oblicima i birokratskiim ponašanjima nedopustivo je. Ja\ma je tajna da svi komunisti, nisu najistaknutiji stručnjaci, niti su »šampioni« u potpomaganju i podržavanju novih oblika razvitka nauke, nastave i samoupravnih odnosa. Oni ponekad identifikuju svoju ličnost sa Partijom ili u subjektivnom uverenju da su u pravu ili u svesnoj nameri da na tai način očuvaju stečene privilegije. Svaku kritiku svoje ličnosti i pvostupaka grubo progalašavaiu za ant partijsku i skoro antidržavnu delatnost. Neproceniiva je politička šteta od ovakvih monopolist'čkih stavova koji degradiraju ulogu SK u očima vanpartijaca studenata i znnoslenih. Bez straha ođ represalija. sa punom odpovomošču, komunisti se mpraju naipre u svojim redovima izboriti za lik komuniste koji predn jači u svemu. U ovome pojava jedne mladc generacMe bez pre<lrasuda i motiva treba da znači krupnu pomoč. Eilo bi faitalno dopustiti da se omladina svrstava iza demapoških parola Ijudi koii sa socijalizmom ncmaju nikakve stvamc veze, da cmladina sleduje povampircnim nnarho-

tim buržoaskoliberalaim frazama samo zato što iza parola dru ge vrste ne vidi dovoljno ličnosti kod kojih su reči i dela u potpunom skladu. Veliki ispit Saveza komunista na univerziletu i ne samo na njemu je u o vom prednjačenju u oživotvorenju samoupravljanja, pod paro lom da komunisti budu najbolji u svemu, a ne da se toleriše čak kršenje samoupravnog duha, pa i zakonitosti direktno, što se naročito ispoljava svuda gde se radi o žarištima moći i privilegija i gde se obični monopoli 1 klanovi proglašavaju za jedine čuvare socijalističkog društva.

Savez komunista se mora zalagati 1 za osposobljavanje za samoupravljanje ne samo svog članstva nego i najšireg kruga studenata, nastavnika i drugog osoblja. Ne može se ni doprinoisti jednom sistemu, niti se mogu odgovomo kritikovati njegovi nedostaci ako se taj sistem ne poznaje u tančine i ako se ne ulaze stalni napor da se prate česte promene tog sistema. Obra zovanje za samoupravljanje mora postati ne samo pretežni deo ioš više proširenog nastavnog fonda dmštvenih nauka, nego i bitna komponenta ideološkog rada dmštveno-političkih organi zacija, a Saveza komunista u prvom redu. Jedna od upadljivih vrlina današnje omladine je nesklonost opštim razmatranjima, kao i ncprihvatanje ne dokazanih stavova i neobrazloženih obećanja. Studentska žeIja za istinskim učešćem u samo upravljanju ne može se svestl samo na proteste u vezi sa vidIjivim efektima rada dmgih sredina. Ako studenti žele da u dm štvu zauzmu mesto koje im pripada s obzirom na intelektualni nlvo, moralne kvalitete i mladalačku borbenost, onda će to mesto utoliko lakše izboriti uko liko budu impresivnije delovali svojim poznavanjem dmštvenih tokova. Ulazak studenata u samoupravljanje na univerzitetu za njih će predstavljati, što oni

idnim i očigledno odavno poznasvakako ne zaboravljaju, jedan napor više. Ono što zameraju drugima ne smeju dopustiti ni sebi, pa će romantiku i iskrenost mladosti izraziti kroz samopožrtvovan i savestan rad kroz organe samoupravljanja, rad koji, kao i svaki dmgi, ima i svoje mukotrpnije, manje atraktivne strane, no gde krajnji oilj, naravno, olakšava podnošenje teškoča. U kojoj meri Savez komunista među studentima bude uspeo da objasni sve ovo i do sada neupućenim, utoliko će više on i održavati svoj autoritet i doprinositi konačnom preovlađivanju samoupravnih odnosa... Našoj samoupravnoj reorganizaciji treba pristupiti odmah, pa ipak bez brzopletosti, ostvarujući samo one promene za koje u datom trenutku postoji opšte übeđenje i demokratiski potvrđcna saglasnost«.

Junski događaji su donekle odlo/ili organizovani rad u vezi sa usavršavaniem samoupravnog sistema na Univerzitetu, ali su s druge strane, na najvidniji način istakli hitnost izmena samoupravnog sistema na Univerzitetu. U raznovrsnim diskusiiama tili dana Čulo se obilje rnišljenja i prcdloga. Snontano su se formirali z-i '<’n>čki zborovi studenata, nastavnika i administrativno-tehničkop osoblia. U organizaciji SK iskristalisalo se mišlienje da ove zborove treba zadržati krn zajednički oblik samcupravlianja, a da oni ne mogu hiti ohlik povebnog političkog organizovanja koji zamenjuje Savez komunista, Savez stude-

nata i ostale postojeće dmštveno-političke organizacije. S obzirom na svoj sastav, logično je da zbor budc najviši samoupravni organ. Na ovome stavu treba dosledno insistirati, kao što je to i do sada činjeno u najvećem broju diskusija. Sigumo je da će u vezi sa kompetencijama zbora biti veoma složenih problema i da će se naići ria nesaglasnosti sa postojećim zakonskim propisima opšte prirode. Treba, međutim, insistirati na izmeni onih napisa koji bi predstavljali formalnu prepreku za ovaj novostvoreni oblik, koji u potpunosti odgovara intencijama našeg samoupravnog dmštva. Sadašnja situacija u kojoj studentsko samoupravljanje praktično ne postoji, s pravom se ocenjuje kao anahronična. Studentski zahtevi su brojni, obrazloženi i hitni. (...) Isticanje studentskog samoupravljanja u prvi plan ne znači da je ono jedino nerešeno pitanje iz niza jiitanja vezanih za samoupravljanje na Univerzitetu. O dmgim pitanjima kasnije će biti više govora. Možemo se složiti sa mišlienjem da samoupravljanje na Univerzitetu znatno zaostaje iza potreba i mogućnosti, ali je teško prihvatili frontalne napade na Univerzitet u celini kao najzaostaliju, skoro feudalnu sredinu u ovom pogl'' du. Problemi stvarnog a ne sa mo deklarativnog samoupravlia nja u žiži su interesovanja čita vog našeg dmštva. Prirodno bi bilo da Univerzitet, s obzirom n' 1 svoj intelektualni potenciial i svoje slobodarske tradicije pred njači u ovim procesima. Imr mesta kritici ako se on u tom smislu ne ističe dovoljno što znači da je zaostaliji od mnog? l ' dmgih sredina. Naprotiv, mo/' se govoriti i o izvesnoi tradici ?: Beogradskog univerziteta koi? može da oosluži kao ugled u nizu slučaieva. Sadašnji školski sistem stimi* lira studentsku dmštvenu near gažovanost. Ancažovaniem stu

NASTAVAK NA 4. STRANI

DR MILORAD BERTOLINO

OPTIMIZAM

I)R ORAGISA IVANOVIC

Ako se osvrnemo na stanje na Univerzitetu danas, mislim da u celini možemo biti optimistički raspoloženi. Naša omladina i naši profesori i svi ostali radnici na Univerzitetu su čvrst bedem u opštenarodnom, odbrambenom ratu. Ta konstatacija trcba da nas zadovoljava. Mi možemo, bez obzira na izvesna nerazumevanja u junu. otvoreno, vedra čela, kazati: Orgamzovano smo spremni da budemo u prvim redovima odbrane naše zemlje u slučaju agresije bez obzira odakle ona došla. Ako bi se u ovakvoj ili još težoj situaciji pojavio nepnjjatclj ja mislim da je naša partijska organizacija na Univerzitetu potpuno sprcmna da bilo kakav defetizam ne samo suzbi je, nego da ga uništi. To je vrlo važno, jer je bilo, ipak, mišljenja, zbog stvarno očiglednih pogrešaka, koje su bile tu i tamo na Univerzitetu, da se ova omladina na Univerzitetu nekako suvišc odvojila od radničke klase, od naroda. M : shm da s optimizmom možemo prihvatiti konstataciju da je ova omladina ne samo sa radničkom klasom, nego u prvim redovima odbrane, i srcem i mozgom. Kada govorimo o političkoj siluaciji na Un'verzitetu treba imali u v.du i rcalnost na Univerziteiu. Pored ocene koju je dao drug Tito i Centraln komitet kcko u junskim događajima, tako i uopšte o Univerzitetu, a ta ocena je jasna, provlače se tu i tarno, u intimn'.m razgovorima. pa čak i javno različite ocene situacije na Univerzitetu. Jedna od tih ocena je pod uticajem ekstremista koje nazivaju radi [ kal stima. da tako kažem. pod uticajcm desničara koji su istupali pod levičarskim parolama. Ti pojcdinci, desničari, bez obzira što u određenoj situaciji mogu da menjaju i taktiku, pa ako hoćete i, usled izvesnih opasnosti, izjave i stavove da menjaju. Oni sada daju ocene o junskim događajima, o pojedincima, o čitavoj političkoj situaciji otpnlike ovako: Ko je bolje psovao rukovodstvo, ko je b o vcći demagog, taj se boljc držao u ju- f nu. To su opasni slavovi. Protiv takve demagogije i protiv takvog izvrtania stanja, Savez komumsta na Beogradskom univerzitetu treba energično da se bori. Ako na terenu naiđemo na Ijude ko.H su bili protiv Saveza komumsta, da im se suprotstavimo, energično, bez obzira ko je u pitanju. Nimalo se ne treba plašiti, da ukoliko zaoštrimo borbu protiv takv’.h, jer ja sam siguran da je preko 90 posto na Univerz tctu, kao što je rekao i drug Tito, na liniji Saveza komunista u s\dm situacijama. Zato pojedincima i grupicama pe bi trebalo dozvoljavati da izvrću stvamu situaciju na Univerzitetu. Prema njima ne možemo biti bolećivi. Druga krajnost postoji van Univerziteta. To je ona krajnost da se osuđuje ko god je bio na strani studenata, naime ko je bio energično na onim pozicijama koje su i studenti kao progresivne zastupali koje je i drug Tito kao takve okarakterisao. Ima slučajeva pa čak i članovi komiteta da kažu pokolebao se taj i taj. Tu krajnost, tu neprincipijelnost treba komiteti u svojim sredinama da otklone, da ne bi došlo do nekih raspravljanja. Ima čak i uticajnih pojedinaca ko ji kažu da studenti msu znali šta hoće. Mislim đa su to neodgovorne izjave. (Neautorizovani stenografski zapis izlaganja) nn no

JUNI

Da prava zrelost pravog leta Odredi šta je a šta nije, Počeće istorija leta, Počeće leto istorije O lipe Univerziteta, Ovo je juni vaših grana; Juni, inesec najkraće noći, Juni, mesec najdužeg dana. IVAN V. LALIC

IVAN V. LALIC

STUDENT

3