Student

0 političkoj situaciji i o samoupravljanju

ZABELEŠKE O DISKUSIJI NA KONFERENCIJI

Na Univerzitetskoj konferendji SK govorilo se o mnog;m problem.ma, danas aktuelnim na Univerzitetu, o političkoj situaciji na Univerzitetu, o reformi, posebno o samoupravIjanju. Sto se tiče samoupravljanja, svi govornici su bili saglasni da je prostor za odlučivanje studenata ogroman i da obuhvata gotovo sva pitanja. Branislav šošklć je, međutim, istakao da je jedno samoupravljanje, a drugo stručnost i da se te sfere ne smeju brkati. Inače, naglasio je on, nisu važne forme: važno je da sve kategorije nađu svoje mesto u odlučivanju.

STA JE ZBOR?

0 statusu i funkoiji zbora dugo se raspravljalo. Preovladalo je, najzad, raišljenje da je zbor najpogodniji zajednički oblik sarnoupravljanja studenata, nastavnika i tehničkog osoblja na fakultetu, ali da on ne može biti oblik posebnog političkog organizovanja, ili, kako se izrazio Radenko Kuzmanovič, »poliličko m'tingovanje«, tj. političko delovanje van SK. Aleksandar Stojanovlć nije se složio sa ovakvim shvatanjem zbora,

ističući, s jedne strane, činjenicu da je samoupravljanje ncodvojivo od političkog delovanja; i ukazujući, s druge strane, na suštinsku sličnost između Socijalističkog saveza i institucije zbora, a niko, rekao je on, Socijalistički savez ne proglašava drugom partijom. Junski doga đaji treba da su motorna snaga aktivnosti studenata. Stojanović je govorio i o akcionim odborima, i polemisao sa jednom ranijom izjavom Bore Pavlovića da su akcioni bdbori nastali izvan sdstema; akcioni odbori bili su izvršni organi zbora, pa bi se, po istoj logici, to moglo reći i za zbor. Ja ne mislim da su svi akcioni odbori dobro radili; reč je 0 opštem određenju. Međutim, naglasio je zatim, dobro je što akcioni odbori više ne rade, jer više kao operativna tela nisu potrebni. Stojanović je rekao da mu nije noznato da je bilo koja grupacija težila organizovanju nasunrot SK i traž’o je da se takvi Ijudi identif'kuju i protiv njih prc- j duzmu određene mere. M'lutin šišović, student Ma- j šinskog fakulteta, smatra da junski docađaji ne mocu biti nikakva osnova za dalju aktivnost i da niih ne treba ni snomi- , njati, jer bi svako vraćanje na i ovu vruću atmosferu i na tok prethodne konfercncije Beocradskog univerziteta moglo blti fatalno i krainje pogrešno. Upravo sadašnje iskustvo nokazuje da se u jednoj drugoj kl'mi mogu konstruktivniie i efikasnije razrešavati svi problemi. U diskusiji je zatim isfcano da ne bi bilo dobro ako bi zbor, s obzirom na to da je ogromno telo, bio glavna inicijativna snaga; glavna in : cijativna snaga trebalo bi da dolazi od manj'h i onerativni jih radmh jednica, bilo da je reč o veću godine. katedri ili nekoi drucoj radnoj ied’n'ci. U protivnom, zbor ne bi mogao usnešno i sa notfebnom efikasnošću da funkcioniše. Istaknuto je, takođe, da uvođenjem zbora ne bi trebalo ukidati neke dnme oblike organizovanja, kako čisto univerzitetskih tako ni onih na relaciji univerzitet druŠtvo. Jed'mo bi trebalo ukinuti skuptšinu pošto je ona upravo bila forma koja je imala ingerencije današnjeg zbora. Branlslav šoškić je skrenuo pazn'u na činien’cu da se č’tav problemski kompleks reforme Univerziteta često svodi na problem samoupravljanja. Organizacija SK morala bi da na daleko široj osnovi in’cira rešavanje ove problematike. Zabriniavajuce je, nastavio je on. što je nivo stručnjaka koji izlaze sa naših fakulteta daleko niži od mvoa u razvijenijim zemljama. Mi moramo smanj : ti mrežu celokupnog visokog školstva i izvršiti intenzifikaciiu i integrac'ju naučnog rada. Time bi se i opremlienost fakulteta radikalno poboljšala. Bez tih zahvata ne može se mnogo učiniti. Mi smo mnogo atomiz'rani i integracioni procesi su nužni. Ta inteeracija ne bi rezultirala ograničavaniem samoupravlianja na fakultetima, več, naprotiv, razvijala bi se na punoj samouoravnoj osnovi. Prema tome, ekstremna su gledišta: samo fakultet ili centralizacija Univerziteta. Ne samo da je trebna zajednica fakulteta, več i zajeđnica un : verziteta i instituta. U današnjoj situaciji atomizirane orcanizaoiie naučnoc rada česte poiave su familijarnost 1 slabljenie kriteriiuma; postoje velike razl'ke u pocledu stručnosti Ijudi istog naučnog ranga na različitim fakultetima. S dniee strane. imamo mnoeo stručnjaka iz istih grana koji ni na koji način ne sarađuiu, koji se čak i ne noznaju; svako radi zasebno. Univerzitet se zatvorio; nema mesta novim kadrovima. InsUtucija reizbora slabo funkcioniše. Kriteriiumi se moraju objekfvizirati. Ja sam, u ovoj situaciji, za re-zbor i redovnih profesora. Kasniie, kad bi se objektivni krilerijumi primenjivali na svim pretbođnim nivoima, to ne bi bilo potrebno. M’ladin Korađ ie islakao da će iedino puno uvažavanje studentske volje održati ijude aktivnim, i to u onoj meri u kojoj sami studenti budu nosioci odlučivanja. Ako se studenti budu tretirali kao publika il' kao fasada, onda to samoupravljanje razume se. ne može biti .

Radenko Kuzmanović je napomenuo, u vezi sa problemom pasivnosti studenata, da poređenje između sadašnje aktivnosti i junske počiva na pogrešnoj osnovi pošto su različdi činioci poređenja. Odgovoreno mu je da to isto važi i za poređenja aktivnosti stuđenata pre juna i sad. Latinka Perović, član 1K CKS, govorila je o novoj sltuaciji na Univerzitetu. S jedne strane, on je veoma prisutan u javnosti; s ićlruge strane, kontakti između Univerziteta i svih političkih foruma vrlo su bliski tako da je i odgovornost postala zajednička. Inicijative SK na Univerzitetu su veoma pora.sle; letargična atmosfera koja je na njemu dngo vladala, prevaziđena je. »Stvoreni su svi uslovi da se oslobodimo svega što je intriga i politikanstvo, i đa se angažujemo na stvarnim problemima«. Miroslav Pečujlić je istakao ogromnu ulogu nauke danas; pad nauke u socizalizmu istovremeno bi bio i pad socijalizma. Govorilo se, dakle, o velikom broju problema Univerziteta danas. Možda bi uspeh ove Konferenc;je blo veći da se govorilo o jednom bitnom problemu recimo o reformi Univerzitcta, ali stručnije; da se govorilo na osnovu podrobnijih analiza. Ali, očigledno je da je diskusi ja tek počela i da rešenja treba očekivati. Svi se slažemo da je reforma potrebna ali nikom nije jasno kako je ostvariti, rekao je rektor Dragiša Ivanovič. Ovo je verovatno ispravna ocena o reformi Univerziteta, danas najbitnijeg problema na Univerzitetu. VITA TEOFILOVIĆ

Izbor delegata za kongres

Problem izbora delegata za kongrese pokazao se vrlo teškim i složenim. Univerzitetski komitet obavestio je najpre članove Konferencije da su sa fakulteta stigla 75 predloga za deleate za predstojeće kongrese SKS i SKJ, od kojib treba izabrati 10 za Kongres SKJ il 4 za kongres SK Srbije. Sa obrazloženjem da se time uprošćava i skraćuje procedura glasanja, UK je postupio »u skladu sa već postojećom praksom u opštinskim konferenoijama« redukovao je ovu listu trudeći se da očuva strukturu delegata za koncrese u odnosu 2:1 u korist studenata. Komisija formirana u tu svrhu, na osnovu uvida u dosadašnju aktivnost svih kandiđata i uz konsultovanje sa sekretarima fakultetskih konferencija , svela je predioženu listu na 37 kandidata. Za člannve stalnog dela konferencije SK Univerzitetski komitet je predložio veći broj članova od kojih treba izabrati sedam. U diskusiji o ovoj tački dnevnog reda, izražena su mišljenja: 1. Da duže glasanje ne bi smelo b?tl razlog nrekrajania liste kandidata. pošto ie svako prekraianje liste ocrešenje o demokrat’čnost izbora, jer dira u voIju studenala. 2. Tstaknuto je da bi i kandidate za rukovodeče oreane SK takođe trebalo kandidovati na fakultetima, kako bi celokupnn člansfvo SK nčestvovalo u pred laganin člannva ovih tela i diskutovalo o niima. U pogledu izbora bilo je i sasvim oprečnih gledišta: jedan član Konferonc’ie čak ie i nanu stio sastanak zbog toga što su niegovi nretilozi ignorisani od strane Predsedništva konferen ciie. Uprkos protivlieniu izvesnog broja članova Konferencije. bilo ie ne samo prehacivania kandidata sa jedne liste • na drugu. več i kooptiranje novih kanđidata. Tokom glasanja ustanovljeno je da Konferencija nije imala kvomm na popodnevnoj sednici, pa če se u sredu održati novi sastanak Konferencije.

v. T.

Na Elektrotehničkom fakultetu već se radi

| STA DA SE RADI STA DA SE RADI V

U vezi sa diskusijom o tome šta da se radi ove jeseni na Univerzitetu bilo bi korisno i zanimljivo reći šta se već radi na Elektrotehničkom fakultetu. Siroka društveno-politička aktivnost započeta u iiinu ovde je nastavljena odmah početkom septembra. Tada je održan zajednički sastanak akcionih odbora Eletrotehničkog, Građevinskog i Arhitektonskog fakulteta, koji su tokom iunskih doeađaja uglavnom radili zajednički s obzirom na to da se sva tri fakulteta nalaze u istoj zgradi. Još u julu dogovoreno ie da se održi ovaj sastanak pošto su akcioni odbori izabrani na poslednjem zboru s tim da postoje dn izbora novog rukovodstva Saveza studenata na fakultetima. Akcioni odbori su sada zakliučili da celokupnu aktivnost pokrenutu u junu, treba preneti na postojeće društveno-ndlitičke organizacije na fakultetu. U skladu s tim je predloženo: da se održi skunština Saveza studenata (zajedno sa zborom) koiu će pripremiti Fakultetski odbor Saveza studenata i akc’oni odbor, na koioi bi se analizirali junski događaii, dala razrešenja akcionom odboru i Fakulte+skom odboru \ izabrao novi fakultetski odbor SS (FOSS), s obzirom na to da se akcioni odbori neće nonovo birati, sv ; oni koji su aktivno učestvovali u junskim događaiima u skladu sa akcionim programom i progr'amom Saveza komunista treba da učestvuju u radu novoizabranog FOS-a i postojećih organizacija, da se jedna skupština zbor posveti razmatranju mogućnosti uvođenja novih samounravnih tela na fakultetu kao što je, na pUmer, zbor studenata i nastavnika. To bi ukratko bila suština zakIjučaka tog sastanka koji je predstavljao uvod u daliu aktivnost na našim fakultetima. Tokom septembra osnovana je jed-

na neformalna radna grupa sastavljena od studenata Elektrotehničkog fakulteta, članova Akcionog odbora, nekih članova FOSS-a, kao i nek.h članova Sekretarijata SK koja je počela pripremanje fakultetske skupštine SS. Ova radna gruna pripremila je veći broj predloga u vezi sa tim šta i kako treba raditi na fakultetu početkom školske godine. Ti predlozi se uglavnom mogu podeliti u dve grupe; Prva grupa predloga se zasniva na činjenici da je student ak tivan učesnik nastavnog procesa, pa je kao takav nepravedno stavljen u položaj u današnjem sistemu upravljania fakultetcrn tj. univerzitetom. Student se ne može izjednačiti sa predmetom rada u materijalnjoj poziciji jer je on subjekt koji bitno utiče na krainji uspeh nastave i zato mu treba priznati status radnog čoveka sa svim samoupravnim pravima koia iz toga proističu. U vezi sa tim konkretno se, jzmeđu ostalog, predlaže: da student kao radni čovek bude ravnopravan član radne zaiednice, da skupštima fakulteta kao zbor svih radnih Ijudi treba da postane vrhovno samoupravno telo na fakultetu, đa u okviru radne zajednice. porecl do sada postojećih radnih jedinica nastavnika i saradnika i administrativnotehničkog osoblja treba da postoji i radna jedinica studenata, da se noveća broj studenata u savetu fakulteta sa tri na o sam, ili da se svi članovi saveta izvan fakulteta zamene studentima, da studenti u veću imaju nunopravne predstavnike sa svakog odseka, sa svnke godine p<3 iednog (ukupno 12), pošto veće fakulteta praktično odtučuje o nizu problema koji su od značaja za studente, da pored toga u fakultetskim komisiiama, katedrama i večima godina studentski predstavnici budu ravnopravni. U daljoj razradi oreanizacionih oblika i kompetenciia studenti će sarađivati sa profesorima u komisiii za organizaciju samoupravljanja na falcultetu. Druga gruna nredloga je u vezi sa oreanizarijom Saveza studenata. Pre sveea, ta reoreanizaciia biće uslovljena uključ;vaniem studenata u samouoravljanie. Tako se na or. predlaže osnivanje grune ili komisije sačiniene od predsta'Trka u samoimravnim telima koie će preko FOSS-a sazivati zborove studenata radi razmatranja svih pitanja unutar fakulteta koja zanlmaiu stuđente i za koje studenti žele da preko njihovih predstavnika budu poVrenuta na veću, savetu i sl, Osim toga, na zborovima nredstavnici će iznositi studentima nrobleme koli su na dnevnom redu tih tela. unoznavati se sa stavom studenata 0 tim problemima i onda te stavove iznositi u fommima gde su predstavnici. Predlaže se još 1 ocnivanie grune-komisiie pri FOSS-u zadužene za održavanie široke pol'tizaciie studenata i uticaiu politizaciie na naše socijalistčko društvo. Oni bi organizovali zhorove no ugledu na iunske, zatim aktuelne razcmvore i predavania. Ukratko, cili ie organhovati Savez studenata na faknltetu tako da hude stvama i efikasna nolitička o rCT anizaci?a. U tom smislu su i drugi predlozi iz ove gmne kniima se traže načini za efikasntie delovanie posto ; “ćih organizacionih formj pri SS. Sve iđeje o razviianiu samounravlanja na fakultetu. a sa njima je povezan i deo ideia o reorganizaci ji SS, mogle bi se ostvariti tek kada bud»* donesen novi zakon o visokom škoistvu i ako one budu ohuhvaćene tim zakonom. Da do tada sve ne ostane samo na rečima. nredlaže se ekmenimentaino realizovanie navedenih predloga već sađa. To znači da se studentski nredstavnici ođmah ukliuče u postoieće sf*Tnminravne forme i da se u skladu s tim organizuie SS na fakuUetu, da se ra\monravno sa ostaFm članovima prohlemi koii se pred te forme nostavh'aiu. i da se glasa sa ostalim članovima pri donošeniu odluka. naroč'to onih koie su neposredno vezane za studente. S obzirom na tv>stoieči zakon. ovi glasovi belež'li b' se nosebno i ne bi se račnnali nr’l'kom ođlučivania Tstina, time bi neposredni uticai otpao, ali iako

ne direktno meritomi, glasovi studenata, a naročito puno učešće studenata u radu na pr. Veča, bili bi od nesumnjive koristi i značaja. Daleko više nego nre čulo bi se mišljenje studenata njihovi predlozi i kritike. Pošto če to b ; ti stavovi svih studenata fakulteta, njima će se moraii posvetiti 5 veča pažnja, pa će svakako imati i posrednog uticaja pri donošenju odluka. Svi ovi predlozi biće saopšteni studentima Elektrotehničkos fakulteta na zboru koji će se od b r žati ove nedelje. To će biti neka vrsta pripremne skuptšine SS. Pripremne zato da bi na redovi noj godišnjoj skupštini koja će se uskoro održati, studenti mogli glasati kao zahteve sve navedene predloge sa kojima se saglase. Pored toga, ova pripremna skupština ima za cilj da u jednoj širokoi demokratskoj diskusiji definitivno formuliše sve ideie i želje studenata u vezi sa njihovim ukliučivaniem u samoupravnu i uopšte dmštveno-no litičku aktivnost fakulteta. Zahtevi studenata sa redovne godišnje skupštine dostaviče se nastavničkom veou koje treba da odluči da li se slaže sa izvodenjem ovakvog eksnerimenta na našem fakultetu. Ako nastavničko veće odobri taj eksperimcnt. ođmah će se priči njegovom izvođenju. Poslednjih dana grupa studenata koja je pripremala ove pred loge održala je dva sastanka sa Dekanom i nekim profesorima fakulteta i upoznala ih sa svojim radom. Dekan i prisutni profesori podržali su ovu inicijatiui studenata, pa se veru je da ce i na nastavničkom veću biti prihvaćena kad tamo dode kao z.ahtev svih studenata Elektrotehničkog fakulteta.

SERGI.IE SEFFR.

STIDFAT

ELEKTRDTEHNICKOG FAKULTETA U »LOLI« (NAJZAD)

Boris

Pasternak

NOBELOVA NAGRADA

Propao sam ko u toru zvere. Negde su sloboda, Ijudi, svetlost. A za mnom huka je potere, Odasvud sprcčeno mi bekstvo. Tamna šuma I ohala pruda, Jele izvaljeno deblo. Put Je odscčen odasvuda. Nek bude šta bude. Svejedno. Kakvu sam to učinio pakost Ja übica i zlotvor? Ceo svet sam nater6 da plače Nad zemlje moje lepotom. Ali 1 ovako, skoro u grobu, Verujem, doči če doba Snagu podlosti i ziobu Savladaće duh dobra.

STRASNA BAJKA

Unaokolo promeniče se sve. Obnovlče se Rlavnl erad. No nikad se onrosflM neče Dece probuđene strah. Nikad se nećc zaboravlt strava Ko|a |e brazdala Uca. Stostruko za to da plaća Moraće üblca. Bilo kad upad njegov Hteće izmlšl jotlnom da nazovc. No stostmko će morati da nlall Za obogaljene, sirote i udove. Zapamt’će se kad je strcljao. Zabeležlće se vreme svemu Kad je radlo šta je hteo, Kao Irod u Vitlejemu. Nastaće novo, bolje doba. Oćeviđaca neće bitl. Mnčenja mallh bogalia^ Nikad se neće zabora’dti, PREVTEO: RADOJE KAVED2IC

Menza i kupatilo - proradili!

Cele prošle godine stanari Stud.entskog doma »Ivo U> la Ribar« vodili su na svojim zborovima »hladni rat« sa domskom upravom: naime, posle prošlogodišnje adaptacije doma prestala je da radi kuhinja, tako da su studenti bili primorani đa se hrane u udaljenim men/ama ili da se prehranjuju kobasicama viršlama PKB-a. U toku letnjeg raspusta o vaj problem je rešen. NabavIjena je komnletna oprema za savremeni samousluim restoran i smeštena u P r> storiie bivše menze. Kako ('* higiienskih razloga) niie biw predviđeno ponovno otvaranie kuhinje, rasoisajn je konkurs« za snabdevača ovoc rc storana. Nainovoliniie uslov* ponudio ie Studentski resto ran »Vera Rlagoievič«, iz _ko jega se sada hrana dovozi u »Lolu«. Stuđenti su zadovoljni ponovo imaju menzu u do mu. U njoi se hrane ne samo stanari »Lole« već i mnoff studenti okolnih tPravnoe, Mašinskog, Tehno loškog i Tebn’čkorz). all nisu zadovoljni kvai'tetom hrane koja se tu servira. Cele pmšle godine h"3 nil? smo se vir*iama i kob 3 '’" cama, a sada imamo i to hranu u menzi. AF. to ne zn .' či da su kiosri PKB-a *°' u romašili«: posle ohmka menri. i sada dobro do*tu šle i kobasice kažu s ; de«H. .. Tokom rasousta rešen i dmgi veliki proUoood’ t nrohl**m stanar? doma »' lola R'bar«: naizad su dila i knnatila? Tstina. svaki đnun’ tnš ne rad’. u domu obećavaiu da će redovnog uselienia (oko novombral sve biti u n boljem redu. T f.

4

STEDENT