Student

NA EKONOMSKOM FAKULTETU Okrugli sto »Studenta«

Redakclja »Studenta« pokreće seriju nazgovora »Okrugli sto »Studenta« u nameri da utvrdi koje su to dominantne teme na kojima se angažuju studenti i profesori naših fakulteta. Želimo da kroz razgovore sa studentima i nastavnicima dobijemo sUku odnosa i rada na fakultetu onako kako ih vide sami studenti i sami nastavnici. Pri tim razgovorima Redakcija če postaviti pitanja koje smatra specifičnim za fadcultet na kome se »Okrugli sto« održava ne želeči time, naravno, da ograniči obim razgovora več da se više zadrži na najvažnijim problemima i određenim pređlozima za njihovo rešavanje. Pri organizovanju ovih razgovora Redakci ja če rado prihvatiti sve inicijative i predloge sa fakulteta. Prvi razgovor »Okruglog stola« održali smo na Ekonomskom fakultetu 17. oktobra. Razgovor je vođen veoma neposredno i trajao je oko tri časa. Iz tehničkih razloga nismo koristili autorizovane tekstove, a radi preglednosti izvršili smo izbor, sažimanje i grupisanje izlaganja po određenim problemima.

TEME ZA RAZGOVOR

I Mogućnost uticaja ekoncuaskih nauka na društveni 1 privredni razvoj SFRJ. Koliki je po vašem mišljenju bio taj uticaj pri formiranju i sprovođenju privredne reforme. Kako se shvata reforma od strane Ijudi koji se bave ekonomijom. II Šta znači reforma nastave na fakultetu Da li studenti aktivno učestvuju u planiranju i sprovođenju te reforme. Da li reforma nastave predviđa neke promene u nastavnom kadru. 111 Stanje naučnog rada na fakultctu Kakav sistem naučnog rada postoji i koliko je on vezan za fakultet kao instituciju Da li postoje povoljni uslovi za naučni rad i kako se studenti stimulišu da se njim bave Da li postoji timski rad IV Odnos stuđenata prema radu na fakultetu Da li studenti misle da je potrebno posećivati predavanja onakva kakva su danas Kol'.ka se količina mehaničkog pamćenja materijala iz skripata i sa predavanja zaliteva na ispitu Da li sadašnjd uslovi i metodi ispitivanja odgovaraju i da li mogu stvamo da pokažu koliko student vlada materljom Da li studenti misle da nastavnici poseduju onaj stepen naučnosti koji se danas zahteva V Uticaj političklh organizacija i svesti stuđenata na odnose i rad na fakultetu Koliko političke organizacije studenata i profesora stvamo odražavaju njihove interese šta konkretno znači samoupravljanje studenata Kojim putem studenti mogu da ulože žalbe i primedbe na rad na fakultetu Da W su profesori I ostalo osoblje spremni da i praktično sarađuju sa studentima u rešavanju svih pitanja VI Kažite nešto i o »Studentu« Radivoje Davidovič, profesor: Može se ukratko reći da su mogućnosti uticaja ekonomske nauke vrlo široke i praktično \t!o potrebnc, ali se postavlia i Pitanje koja ekonomska u kojoj meri ima uticaja. _ Kod nas manje-više svi smerovi ekonomske nauke »kumuiu« rešavanju ekonomskih problema. KO KUMUJE PRIVREDNOM PLANIRANJU Nikola Cobeljić, profesor: Vaša pitanja su veoma krupna, veoma ambiciozna, veoma racionalna i predstavljaju jednu vrstu suštinskih pitanja o kojima zaista vredi razgovarati. Ali, rćizgovarati mnogo ozbiliniie. Na prvm temu odgovorio bih ća je uticaj nauke na naš ekonomski život relativno skroman i verujem da bi mnogo štošta u našem razvoiu bilo bolie kada bi više respektovali zahtevi nauke, niene ind kacije i njeni saveti. Imara duboko uverenie da bi tok naše reforme bio mnoeo bolji, sa mnoeo manje ispoljen:h grešaka, da se ceo postupak njenoa prcgramiranja i njenog praktičnog iz\ r ođenja postavi na naučnije, studioznije osnove.

Stalno se ističe potreba za većim respektovanj em ekonomskih nauka i ne sumnjam da bi prihvatanje takve ideje bilo veoma plodotvorno. kriterijumi se prave PREMA SLABIM STUDENTIMA Zoran Njegić, student: Studentima našeg fakulteta dosta se pruža i kroz nastavu i kroz literatuni. Predavanja su slabo posečena pr\'o zato što su uičonice pretrpane, a i zbog toga što postoje dobri udžbenici. Međutim, treba istaći da se profetrude da na predavanjima pruže više nego u udžbeniku, iako to kasnije ne traže na ispitu. Korak u reformu nastave napravljen je kod nas osnivanjem pet odseka posle druge godine. Sada nas je na grupama po 10-15 i već na prvim predavanjima osetili smo da je poboljšan kvalitet nastave, a to nam daje nadu da če biti bolji i kvalitet studija. To je bilo moguće uraditi jedino zato što je broj studenata na trečoj godinl relativno mali, Mislim da nečemo moči da sprovedemo reformu nastave na Univerzitetu sve dok na Filozofskom fakultetu imamo pet hiljađa novih studenata, dok na medicini ili kod nam ima toliko brucoša da mora da se radi u dve smene.

Olga Petrović, student: Profesori se trude da nas održe u toku savremene ekonomske misli. Fakultativni kurs iz kibemetike koji se održavao poslednje dve godine, osnivanje smerova kao što su: planiranje privređe, statistika, kiberaetika, pokušaj da se na četvrtoj godini pređe na rad po studijskim grupama već su dali dobre rezultate. Mlroslav Hercog, student: Cini md se da studenti nisu iskoristili sve mogućnosti saradnje sa profesorima i njihovu spremnost da im pomognu u radu. Ali, mora se reći da ima slučajeva kada profesor, ne znam iz kojih razloga, vraća studenta koji dolazi u njegov kabinet i odbija ga svojim »dođi sutra«. Smatram da se izvesni kriterijumi na fakultetu prave uglavnom prema slabim studentima. Dobri studenti, oni koji imaju dobar prosek (iako prosek ne mora uvek da bude adekvatno merilo), Ijudi koji žele da se bave naukom, nemaju za to dovoljno mogućnosti. Ako je neko deset puta bolji student od drugih treba mu pružiti deset puta bolje mogućnosti. Jer ima studenata koji su došli na fakultet zbog raznih povlastica, ali i onih koji zaista žele da rade pa im u tom treba pomoći. Angelo Izboa, student; Koliko sam primetio nema interesovanja za predavanja i vežbe zato što asistentl ponavIjaju ono što se čuje na predavanju. Mislim da nije u redu ni to što profesori na ispitu traže samo ono što piše u udžbeniku. Postoji valjda razlika između osnovne škole i fakulteta. Prema današnjim kriterijumima, dovoljno je na ispitu ponoviti ono što se čulo na predavanju. A kakav će stručnjak biti onaj koji ne ume da misli svojom glavom?

Profesor Cobeljić: U slučaju da se pod nastavom razume prošdrivanje onoga što je studentu već poznato, smatram da je nepotrebno postavIjanje pitanja o potrebi za posećivanjem nastave. Skripta, naime, daju elementarno znanje, a nastavnik treba u predavanju da ide mnogo dalje, da neprekidno parti razvoj ekonomske nauke, da objašnjava najnovija dostignuća sa područja koja predaje. U tom slučaju izgubiti kontakt sa nastavom značilo bi izgubiti kontakt sa najnovijim dostignućima nauke. Smatram da je veoma važno konsultovati studente, imati njihovo aktivno učešće kada pripremamo isipte i seminare. Trebalo bi ih konsultovati i pri ocenjivanju naše nastave pošto bi oni mogli da predlože šta u njoj da se izmeni. Mnoge forme za takvo učešće studenata postoje, ali su one prazne i nikad nisu bile ispunjene efektnom sadržinom. Profesor Davidović: Studenti retko priznaju da ne rade koliko mogu, a profesori retko priznaju da studenti rade koliko je potrebno. Dolazak na časove nije kriterijum za ocenjivanje odnosa prema radu jer

se radeći samostalno sa knjigom nekađ može postići i mnogo više. Naš fakultet, a i drugi, trebalo bi da povedu odlučnu borbu protiv mehaničkog učenja. Studenti iz srednje škole dolaze deformisani i težište svoga rada stavljaju na »bubanje«. Ima studenata koji skoro napamet znaju Marksov »Kapital«. Ali, između magnetofona i čoveka postoji razlika. Dopuštam i po zdravljam svakog stuđenta koji hoče da diskutuje i polemiše sa mnom. On ima puno pravo da pobija svćtku postavku koju mu ja iznesem ili koju nađe u knjizi pod uslovom da zna ono o čemu govori. Miskm da metodi ispitivanja nisu dobri jer se dešava đa student položi jedan predmet sa visokom ocenom, a da srodnu materiju elementarno ne razume. Način našeg ispitivanja ne daje dovoljno mogučnosti da se utvrdi znanje i ne odgovara samoj svrsi, ograničava se na formalno proveravan je, Jedan od uzroka je svakako to što uvek ima puno kandidata, a vreme ispitivanja je ograničeno.

DA LI SU KONSULTACIJE ZA NEZNALICE? Zoran Njegić, student: Mislini da nismo kompetentni da govorimo o naučnom radu na fakultetu. Po meni, fakultet je pre svega obrazovna institucija i studenti na njemu treba da dobiju teoretsku osnovu za kasniji samostalni rad. 90 odsto nas studenata nije pročitalo ni jednu knjigu osim onih koje su predviđene programom, koje su obavezne. Veoma mali broj stigne da pročita nešto van toga, neku širu literaturu. Tako smo i sami doprdneli da je za ispit potrebno mehaničko znanje, »bubanje« kako mi to kažemo.

Vld Markovlć, student: Sredstva za naučni rad na našem fakultetu zaista su minimalna. Za njega nemamo ni prostorija ni para. Nedostaje i povezanost sa eminentnim stručnjacima van fakulteta. Izvesni pokušaji se ipak čine. Na fakultet su dovedeni neki profesori sa zapadnih katedri, profesor Ros 5z Velike Britanije, na primer. To je pokušaj da se nivo nastave približi nastavi na inostranim fakultetima. Angelo Izboa, student: Cini mi se da samo oko 50 odsto studenata na ovom fakultetu ima sistem naučnog rada. Ostali ne prate svetsku ekonomiju, stranu literaturu i gledaju samo u udžbenik. Prema programu fakulteta trebalo bi da postoje konsultaci je, ali studenti na njih ne idu najviše zbog načina na koji su primIjeni. Profesor kaže: »Idi pročitaj, pa dođi da pitaš šta ne razumeš.« Ako sam več došao, znači da ne razumem od početka pa šta vredi da čitam dalje. A zatim, neki misle da, ako idu na konsultacije, pokazuju da su neznalice pa se prave inteligentni. Koliko ja znam, na konsultacijama asistent ili profesor treba da pokuša da razume šta student ne razme. Ako studenti ne dolaze na konsultacije, profesori treba da se zainteresuju zašto ne dolaze.

Profesor Cobeljić: 0 naučnom radu na našem fakultetu ne može se govoriti ako se ne uzmu u obzir složenost uslova na fakultetu, broi studenata i obaveza. Te objektivne momente koji proizilaze iz količinskog studija ne smemo zanemariti pošto je njihov uticaj na stručni, studiozni rad veoma velik. Ali, stojim na stanovištu da se od nastavnika može tražiti mnogo više i mislim da bi tu studenti mogli da pružaju veliki stimulans. Ima nešto u našem načinu izbora i reizbora što je automatsko i mehaničko. Ne mogu da kažem da sc uvek respek tuje kvalitet.

OTPORI LICMOSTI A NE ARGUMENATA . 2arko Papić, student: U pogledu samoupravljanja kod nas je dosta pokušano, ali malo urađeno. Sekretarijat konferenciie SK formirao je jednu komisiju koja je posle mesec i po dana rada izrađila, po mom mišljenju, dosta dobar materijal o samoupravljanju koji mje prešao na konferenciji održanoi pre juna. Misl.m da jc tome i*zrok nepoverenje i strah profesora prema studentima pošto je osnov tog materijala bila ideja da studentima treba pružiti mogućnost da odlučuju. Cini mi

se da je i uticaj asdstenata veoma mali. Nade ipak ima jer mislim da se mnogo šta promenilo u svesti Ijudi tokom juna.

Marko Golubović, student: Jedan od argumenata protiv naše koncepcije samoupravIjanja bio je: hoćete neposredno samoupravljanje hajdemo na Stadion JNA da tamo neposredno upravljamo. Drugi argument bio je da je Statut fakulteta jedan od najboljih u zemlji i da je donesen tek pre godinu dana pa »kuda bismo stigli kada ga svake godine menjali«. Pri ovom niko nije vodio računa da li Statut zaista odgovara potrcbama. Kada treba da se izborimo za neke ideje koje su progresivne javlja se otpor Mčnosti a ne argumenata. Ljudi kao da se plaše nedoslednosti pa zadržavaju svoja stara mišljenja, iako i sami osečaju da su ona prevaziđena. Zborovi studenata tokom juna najbolje su oborili ove argumente. Moj utisak je da dokle god studenti ne mogu da od’učuju o stvarima koje se njih direktno tiču, nema govora o samoupravljanju. Profesor Daviđovlć: Sigurno je da uticaj studenata u odlučivanju trcba povečati ali, njlhovi zahtevi česlo su bili neopravdani, neodgovorni, zalaganje za njih bilo je emotivno. Samoupravljanje je u tome da se što bolje upoznaju problcmi, njihovi uzroci i mogučnosti rešenja.

O »STUDENTU«

Nekoliko studenata i profesoslara govorilo jc i o »Studentu«, o radu redakcije i o koncepciji lista. Osnovne zamerke bile su sledećc: U redakcijskom kolegijumu dominiraju studenti Filozofskog fakulteta (ovo nije tačno. Sastav redakcije: 5 studenata književnosti, 2 sociologije i 1 sludent prava) a i u stavovima lista ideje ovog fakulteta. Napisl u »Studentu« nisu studentski (po autorima) pa često he zastupaju ni interese studenata ni interese društva (ovo nije bilo obrazloženo). U prikazivanju junskih događaja neke stvari su preuveličanc. Naročito je zamereno što je otvorena rubrika »Stub srama«. »Student« je objavljivao neproverene stvari. Neke činjenice su iznošene tendenciozno. Redakcija nije venio prikazala razgovor koji je sa studentima i profesorima Ekonomskog fakulteta održala 15 marta. Navodimo izvode iz dva karakteristična mišljenja.

Profesor Davidovlć:

Ja se slažem sa borbom »Studenta« za istinu, ali je ponekad »Student« pogazio osnovni publicistički princip objavljujući neproverene stvari i tendenciozno iznoseći neke činjenice. Ja sam takođe nezadovolian prikazom skupa »Srpskog filozofskog društva« kao i skupa od 15. marta na Ekonomskom fakultetu, a i razgovorom sa Zagom Pešić koja je isprovocirana da aludira na mene. Mada sam se borio protiv zabrane »Studenta« (vanredni broj 2) »Student« je objavio da je »profesor Davidović izviždan na Ekonomskom fakultetu. Pored toga je objavio niz neistina: 1. da je prof. Davidović u istom huškačkom tonu pokušao da razbije jedinstvo studenata. 2. zvi ždalo se ali su to bili samo Raletovi (Ratomira Damjanovića prim. red.) telohranitelji a nc studenli Ekonomskog fakulteta. itd. Odustao sam da demantujcm sve to da ne bih stvarao »zlu krv«. Profesor Cobeljlć: Tražiti u svakom postupku mladog čoveka krajnju racif> nalnost, to jc zaista dosta preterano, a naroč'to kada se rad; o takvim događajima kao što su bili ovi u junu... Hteo bih đa kažem krtičarima »Stuđen* ta« da i od njih zavisi kakav če da izgleda taj list. Oni u njemu mogu đa budu vrlo aktivni, pošto je »Stuđent« otvorena tr!hina. Kao što se kažc »Hic Rodus, hic salta« izvolite i konstite te mogućnosti. Nemojte sa strane da kritikujete. shvatite da ie to ipak vaše glasilo i da treba da izražava vaše interesc i potrebe i da tome treha đa doprinesete vašom sarađnjom. Ako je taj clonrinos izostao, onda ncmate dovoljno kvalifikacija da ga kritikujete...

Oče naš

Oče nai tvoj sin stoji pred tobom živeo je 1 sad je spreman da pođe Poslednji put te molim oče Ispuni svoje obećanje.

Nek ml smrt bude vema ko ijubav Koju ne doživeh na zemlji I nek od sada zauvek duša Istovetna bude sa snegom prvim.

Oče moj dolazim tebl očajan Ne ispunih ni delić tvog zaveta I sad me primi s osmehom u tvoj svet Ponovo kao novorođenog sina.

Plakalo je novorođenče na belom čaršavu Danlca je ronlla jutamje suze Avgustovske trave behu sede Kao kose stare uplakane zvezde.

I tvoj sin je živeo od slika Upijao je pejzaže u dušu svakodnevno Cvetao Je, precvetavao i uobražavao Da sve na svetu izrazi odjednom.

Oče moj tvoj sin je ponovo pred tobom Prošao Je žlvot i blo je kao pesnik, Ne ispunih ni delić tvoga zaveta I sad me primi u carstvo nevlnlh.

Oče moj oprosti grešnom sinu Klečim pred tvojlm carstvom i grcam Kao što plakah onog avgustovskog dana Kad po tvojoj voljl dođoh sasvim sam.

Oče moj žudim za susretom novim Oče moj neka mi smrt bude vema Kao tvoja žena, kao moja majka I nek mi ko mene tebi rodi sina.

Oče moj dođoh na svet kao Bog Nesrečan Bog što dušu izllva u slike I život, 1 san, 1 smrt mi behu daleko, Prlmi me oČe k sebi I oslobodi me.

I krsti ponovo imenom istim I nek se nikad ništa međ nama ne menja I nek se po hiijadu puta rađam I nek u vekovim uvek sebc prepoznam.

Tutnjače vekovi zcmljom tvojom Međ nama odnos če uvek ostati istl Bezbroj puta očajan dolaziču kraju i tebi I uvek ču se isto ovako moiiti.

PREDRAG CUDIC

Poziv na sardnju

SVE STUDEMTE BEOGRADSKOG UNIVERZITETA KOJI HOCE DA NA STRANICAMA »STUDENTA« PIŠU 0 REFORMI UNIVERZITETA I O PROBLEMIMA U DRUŠTVU, KAO I ONE KOJI PIŠU POEZIJU, PRICE I ESEJE, POZIVAMO DA DOĐU U REDAKCIJU »STUDENTA« ULICA SVETOZARA MARKOVICA 79/11.

STUDENT

5