Učitelj

с

АМЕРИКАНСКИ МЕТОД ЧИТАЊА, ПИСАЊА 341

неку количину реалнога знања из читавог низа научних дисциплина. Сем писмености живот тражи од школе и елемантарни развитак, буђење душевне моћи васпитаника као и да даје импулс његовом даљем развитку. Школа није случајни додатак животу чије нестајање не би могло нанети штете самом животу; школа није уметничка творевина која је силом уведена у живот и зато нешто што нема трајне везе са животом, Школа је, дакле, органски део живота. Према томе како се развија, шири и усавршава живот — нарочито у новије доба, — кад је питање о настави и васпитању обратило на се особиту пажњу — сваке се године развија, шири и усавршава и педагошка мисао а с тим упоредо напредује и педагошка литература. Изналазе се нови путови за уређење целокуппе школске наставе; крче се нове стазе ка најбољем постизавању захтева школског; методичко дидактичка питања интензивније се расветљују према резултатима које је у најновије време дала психологија. Према томе ако учитељ жели да му школа буде жива сила не треба да се оглушује о захтеве које живот предочава. Исто је тако неоспорно важно да учитељ прати све новине којима је у најновије доба обогаћена педагошка мисао и педагошка литература, а нарочато у методским питањима. Ко не прати напредак педагошке науке лако ће се подати рутини, те ће од учитеља уметника постати учитељ занатлија.

Усавршавање школе може бити у разним правцима. Може се усавршавати у материјалном погледу; могу се усавршавати школске зграде, умножавати број наставних средстава и т. д.; може се усавршавати у погледу наставних програма. Али је све то ван власти учитељеве. Средства дају државе, општине, приватне установе, па чак и појединци — добротвори; наставне програме прописује држава према општем државном животу. Али у школској установи има области чије усавршавање у свему зависи од учитеља, а та област јесте — метод предавања. Прописујући наставне програме, држава каже, нпр: ортографски правилно писање у том и том обиму, а учитељу оставља потпуну слободу у избору метода којом ће постићи постављени смер; наставним програмом држава наређује да се из природних наука предаје то и то не ограничавајући учитеља у избору метода. ИМ то је потпуно на свом месту и потпуно разумљиво; програми се праве за дуже или краће време, а методи предавања усавршавају се непрестано; зато држава и не жели да на дужи низ година везује руке учитељу у избору метода, јер се ови усавршавају и замењују бољим. Ну, говорећи о слободном из-