Učitelj

856 учитељ

питаници ишли у Нирнберг, у Берлин у Дрезден да разгледају вароши и музеје.

Другог су карактера екскурзије, које се предузимају пешке или на велосипедима.

Ученици су и преко и уздуж изкрстарили сву околину иу последње време предузимају мало даље „упаде“ у дубљину онога краја. Ту они сасвим напуштају обичну немачку претерану аку-“ ратност: живе у колибама, сами кувају у путничким котловима (бакрачима), иду боси. Као што показује приложена сличица, ова млада компанија осећа се изванредно. То потврђују и описи, од којих ћу један овде навести.

У школи постоји удружење „номада“ (скитача), — једно од њих, под именом „медведи“, дигло се о Тројичину дне — „у бели свет“. Ево шта пише један од саучесника:

„Тамо су дошли некакви Цигани“, — рекоше сељаци ловцу, про“

нашавши наше место борављења у шуми, трећи дан, после нашег доласка. То побуди гојазног јединог представника власти у том далеком куту, да се „дигне“ противу нас следећег јутра, узевши себи у помоћ и шумара. Од нас он дознаде, да ми нисмо никакве арамије, него ученици, и да је један од нас из Египта, — што је на њега учинило дубок утисак. Пред вече опет допаде шумар међу нас и пође право на нашег друга Пуси, који је на ватри кувао вечеру. Он га узе на саслушање. „Од куд вам, — вели, — храна»“ И кад се све наше друштво — 8 дечака, 2 девојчице и учитељ — скупише око строгог старчића, он нас поче гонити из шуме. Но на крају крајева чича не могаде ништа учинити. Пред њим стајаше шатор, начињен по свима правилима вештине, пред њим се на одељаним кочићима живописно указиваху бакрачићи, лонци, пољски бакрач, чарапе и хаљине, којих тада очигледно не беше на телима њиних сопственика. Преграда (устава) на широком потоку, која је правила шуман водопад, објашњаваше тај недостатак хаљина и амфибијски (водоземски) начин живота,' а црноћа многих руку објашњаваше се великом ватром на полустровчићу под горостасним обореним бором. Но лица беху тако весела и свежа, и већина од нас беху таке „јуначине“, да је шумар, после неких објашњења и пошто се уверио о истинитости наших путних исправа — омекшао и постао мало милостивији. Он виде, да ми одајемо достојно поштовање шуми и дивљачи у њој, и стога нас остави у шуми, и доцније, „заборавивши на своју званичност“, до. лазио нам је причао нам сам и слушао наша причања.

„Настали беху чудни тихи дани у шумској долини. У најближој колиби за '/; сата вожње могло се набавити јаја и млека, а мало финије посластице добављали су нам наши храбри велосипедисти, који су по вратоломним шумским путовима јурили на малу

1 Екскурзантн беху голи, јер су се у то доба купали у речици, која је ту била. Прев.