Učitelj

мисли 5605

Лаз. Перовић, проф. Београд.

МИСЛИ

ПОЗНАТИЈИХ ПЕДАГОШКИХ ПИСАЦА О УЧИТЕЉУ И ЊЕГОВОМ ДЕЛАЊУ У ШКОЛИ И ДРУШТВУ.

КАКАВ ТРЕБА ДА ЈЕ СЕОСКИ УЧИТЕЉ.

Гијо: Учитељ је човек, који је дужан знати више од оног, у чему другога обучава, а обучавати је дужан смишљено и занимљиво. Њему је додељено да живи у нижој средини, али опет да се одликује узвишеном душом, како би очувао важност својих погледа, без чега неће никада моћи задобита поштовање и поверење породица. Учитељ је — даље — човек, који треба да доводи у свезу благост и озбиљност, а и ако је у друштву добио место мање од многих, не треба никоме с унижавањем да се улизује. Он мора знати своја права, али највиша су му брига његове дужности. Учитељ је — најзад — човек, који треба да свима служи за пример, да свима помаже саветима, који не треба да тежи, да изађе из своје средине, већ да буде и малим задовољан.

Ф. Мер: Добар учитељ треба да је веран самом себи; да је достиућан, прибрат, некористољубив, добар, моралан, религиозан, вредан, учтив. Треба да схваћа своје достојанство; да се брине о самообразовању и да служи примером.

Келнер: Само добар учитељ може учинити да му је и школа добра; ако је он хрђав, све ће мере, које будемо предузимали, учинити само „офарбане сандуке“. Добар ће бити онај учитељ, који захтева потпуно јединство. куће и школе, и коме је најглавнија брига приволети родитеље у васпитном одношају у помоћ школи. У колико се јаче развија код родитеља интерес према школи, у колико се њихове жеље и тежње више подударају са жељама и тежњама доброг учитеља; у колико више они разумеју благотворне последице доброг обучавања, у толико ће сигурније падати семена, која школа баца на добро земљиште, и доносити плод сто пута бољи и обилатији. Зато нек и не помисли учитељ, да се његов задатак ограничава само васпитањем деце; он је дужан још у већој мери да пази на себе као на учитеља, који треба да послужи за пример и одраслима; дужан је, најзад, да се сматра позваним, да се стара колико о срећи родитеља толико и о срећи деце. То нарочито вреди за сеоског учитеља, чији посао олакшава ограничени круг његовог рада, блиски додир са свима суседима и прости, природни начин њиховог живота. Одавде се види колико је зло, када се учитељ својом гордошћу издваја из средине сеоског живља, и тежи да поквареним срцем проникне у друштво, које је више од њега.

Наравно, тешко је наћи међу младим учитељима од 20—80