Učitelj

364 У ч и = НАЈ

година таквих, који би увек били прибрани и готови, да и ако су увек у додиру са својим сељацима, опет сачувају уважење, и да поучавају више приватно, него принуђено, по правилима школског учитеља. Али где је искрена жеља и где се рад не прекида честим премештајима, где је, најзад, дух Спаситељев пустио у срце дубоко корење, тамо се, мало по мало, спаја мудрост змијска и голубиња простота, а положај учитељев добија у важности и благотворном утицају. Није лако постићи праву благородну љубав народну. Ко дели бокал са сваким, што пролази, ко се карта кроз кафане и испија, ко се стара да сваког забави н-умесним шалама у време бекријања у место да озбиљно утиче на срце — тога опет публика може привидно волети, чак и добро хвалити, јер он никоме не смета п свакоме је брат, али та љубав убрзо нестаје, општи љубимац народни некуда пропада, а они, што су га сувише хвалили, први ће потражити највећи камен, да се пре од свих осталих баце на пропалицу.

Зајлер: (Мизјег ешез ГапазсћиПећгез). Добар учитељ треба да је слободан од педантизма. Не гледајући на то, што је педантизам непријатан, опет је тако раширен, да скромни учитељ чини ретку појаву. Скромни учитељ нема ниског интереса, који би га нагонио да кроз прсте гледа на дечије недостатке, чији га родитељи обасипљу даровима, а да немилице кажњава децу бедних родитеља. Он је далеко од оних финих интрига, помоћу којих се сеје раздор међу парохијанима, а њему дају прилику да лови рибу у мутној води; он никога не опада с цељу, да тим свој углед подигне; он не жели никаквог новачења, те да се с презрењем односи према старим обичајима; он није наиван да заснива морал без ослонца на религију, нити да натовари младе умове познањима, која никада у животу неће моћи у дело привести. Он не буни младе душе, које су уобразиле, да је школа учинила цркву некорисном, већ им наглашава: „Мили другови, потреба у вери увек је чврста“. Добар учитељ не тражи забава, а оставља децу саму; није он пргав, да вређа друге; нема хрђавих навика, које би штетно на децу утицале; није лењив, да му је школа досадна; није невесео, јер то буни децу. Он има довољно љубави и стрпљења, доста бодросиц и ума, помоћу којих може да васпитава млади нараштај. Он се уме у свему прилагодити; уме озбиљно да казни, када примети лаж крађу или пакост, а уме и да воли, ако то дисциплина захтева. Он буди у ученицима лепе мисли причама и питањима. Добре упућује само погледом, а дрске укором и другим казнама; не трпи никакву прљавшшину телесну код деце; искорењава завист и суревњивост; уме да разликује невини не. сташлук од правих изгреда, а изгреде од недосталика карактера; на школу гледа као на мало друштво, у коме је према сваком правичан, развија срце ради просвећивања ума, и особито ојачава религијско осећање, како би оснажио чистоћу у срцу, а јасноћу у глави; он и изван школе подржава одношаје са својим ученинима и ужива поверење и љубав с обе стране; он их подучава да саде