Učitelj

мњос ли 365

плодно дрвеће, али пре од свега да постану благородне биљке у друштву; он им увек лепим примером казује оно, што је добро, чега је сам лични пример. А када свршетком дана, види своје питомце да се весело проводе, пази да им не присгупи са физиономијом стражара робијашког.

КО НЕ МОЖЕ БИТИ УЧИТЕЉЕМ.

Шварц: (Рле 5ећшеп). Не сме се дозволити никоме да квари младеж. — То неће допустити ни родитељи, ни власти. Кад се лопов с места баца у тамницу, чим је и покушао да што-год украде, како се могу поверити деца учитељу, који их заразује неморалом и неверством! Пре него што занатлија добије право мајстора, мора доказати своју способност својеручном израдом неког предмета из области свога заната; па опет покварена ципела није толика несрећа, колико покварено дечије срце и осакаћени ум.

Нетелебаг : (бдутпазта!-радасоок). Људи нечистог живоша, неправични, скштнаице, осенскароим, без осећаја, неверници, њ04кари — то су прави развратници младежи, и рушиоци образовања — они немају места у школи. Али и још мањи недостатци не слажу се са учитељским позивом. Тако нпр. не могу бити добрим учитељима они, који воле уживање, јер у таквом случају њихове мисли не могу бити упућене на њихов позив, а несме бити где-када савесан, а где-када несавесан; а најглавније, што они не могу утицати против порока, у ком се сами налазе. Затим не могу бити добрим учитељима пргави људи, јер кад не владају собом, немогу владати ни са другима, а много раде нечега, што потребује попустљивости, а ова од стране ученикове према учитељу шкоди уважењу према њему. Не вреде за учитеља ни они, који су у свему равнобушти, не умеју се наљутити, јер равнодушна примена закона не чини никакво дејство на младеж. Даље ни они, који се даду лако препасти, увредити или свестрано клонути, јер лако подлежу под теретом непријатности од својих дужних обавеза. Ни они нису за учитеље, чије предавање нема осивосши и веселост, а тако и они, који све преокрећу у шалу; даље, расејани и наш. мурени, јер при руковању са другима увек се тражи присебност и одређено расположење, а њихове мисли зависе од случаја; уз ово они још нису у стању приметити дечије потребе, па раде од прилике, не виде прави узрок изгреда, зато бивају неједнаки у дисциплини, колебају се међу попустљивошћу и раздражљивошћу. Мећу расејаним могли би уврстити и оне, који се у разреду забављају оним, што њих занима, а заборављају на ђачке потребе. Није добар учитељ ни онај, који много машта, или је саншименталат јер у учитељу треба да преовлађује воља, а не уображење; премда су с друге стране неподесни за учитеље и они, који не владају бујном фантазијом, јер без ње пропада већи део утицаја учитељева на узраст, у коме је поменута сила душевна најјача. Неподесни су још учитељи, који одвећ јуре за новичењем а тако