Učitelj

ид ШКОЛЕ -П ЗА ШКОЛУ _ 967

датак само тада кад садрже оне материје, из којих се састоји човечје тело. Не сме се при том мислити на елементе, из којих се органске материје састоје, пошто човечје тело нема подобности њих да узима. Ове подобности има само биљка. Човечјем телу морају се, дакле, давати приготовљена јединења, која се после у телу по сопственом начину преображавају.

Саставни делови тела морају се садржавати у средствима за храну. Од велике је вредности знати, какав задатак припада појединим саставним деловима хране. Разуме се, то знање не треба деци ни предавати, пошто она иначе не могу потпуно разумети то извођење о храни.

Најважнији део сваке хране јесу беланчевине, већ из основа, пошто су сва телесна ткива делом састављена из беланчевина. Телесна беланчевина не служи баш једино за образовање ткива, али ипак је тачно, да један део поједене и попијене беланчевине служи за образовање органа. Али као саставни део органа беланчевина се сасвим лагано опет разлаже и распада и наново допуња. Ну, велики део свакодневно поједене и попијене беланчевине остаје у сочној маси, која циркулише и опет се разлаже радом елеменалаа ћеличног ткива. По томе се разликује органска беланчевина и беланчевина која циркулише (Епзтапп.) Само се последња може храном, која је богата беланчевином, брзо размножити и одузимањем беланчевине брзо умањити. Јасно је да умножавање умножава и циркулирајућу беланчевину, услед чега се процес распадања све више пење, а тиме се пак жива сила повећава. Напротив, смањи ли се довоз беланчевине, смањи се и сувишак животне силе. Дабоме, престане ли принављавање беланчевине с поља, онда се ор. ганска беланчевина употреби на распадање; тело слаби и иде лагано у сусрет смрти од гладовања. Понекад прелази незнатан део беланчевинастих материја у маст.

Безазотни саставни делови хране, масти и угљени хидрати (скроб и шећер), никад не могу образовати органе; али могу надокнадити циркулирајућу беланчевину и на место ове да сагоре, дакле да образује топлоту и живу снагу. Тада може ова једновре. мено са узетом беланчевином особито послужити образовању органа. Маст и угљени хидрати удешавају дакле уштеду у беланчевини. У овом смислу посматрано, они су такође од неоцењене вредности. Угљени хидрати се још лакше распадају но и масти, тако да, кад се маст и скроб мешају, маст се не распада, већ се слаже у ткиво. |

1 грам угљ. хидрата, као 1 грам беланчевине, дају 4,1 кало. рије, а 1 грам масти 9 калорија. С тога, на пример, употребљавају Ескими, чије је тело у поларној клими изложено релативно већем губитку топлоте, велику количину рибљег уља.

Неоргански саставни делови не образују ни топлоту ни снагу. Али су потребни саставни делови тела, пошто се пре свега знојем луче, морају се храном и накнадити. Они су само у сасвим не-