Učitelj

390 УЧИТЕЉ

љењу па није ни кредит за вас отворен одговорише му на каси у Л. Тако у октобру тако у новембру. Ама ово досад икако али ако ми не даду плату за Божић не знам шта ћу, рече ми недавно тај наш „заборављени колега“. Бог се брине и о тицама небеским, моли му се, рекох му, колико да не ћутим, а у себи помислих: ово се може десити само српском краљевском учитељу.

Ушли смо у другу годину чекања и кад се надлежни сете овога учитеља ја ћу му честитати а јавићу то узгред п читаоцима у којој од наредних хроника. Стрпљења само, стрпљење је врлина.

Лесковац: · М. В.ГЛ.

Књижевност

ВЕФЕРА БИ

а) 0 СРПСКИМ КЊИГАМА И ЛИСТОВИМА.

Др. В. Бакић: Српско Родољубље и Отачествољубље. Издање задужбине Димитрија Стаменковића. Књиге 4. Обичне осмине. Страна 156.

У овој књизи, која је на конкурску задужбине Димитрија Стаменковића примљена од нарочитог Одбора, наш уважени професор и књижевник г. Војислав Бакић, описује у детаљима два деликатна и неодложна наша дневна питања. родољубље ч отшачествољубље. Расправљујући ова два важна и по нас горућа питања писац се наслања највише на педашка начела, а-уз то и на психолошка, етичка и др. Родољубље и отачаствољубље може доиста једино да се што више распростре у једном народу правилним васпштањем народа. А пут за правилно васпитање даје наука о вастмиању, као и њене помоћне гране. Нас је дневна настрана политика доста удаљила од правог пута којим треба да идемо. То је писац лепо уочио и изложио кратким и јасним говором, како га може, не само наша интелигенција но и прост сељак разумети. И нас је данас на жалост малом оних који исфински воле ц љубе род свој пч отацбину своју. Томе је први узрок слабог васпитања, па тек остало... Егоизам и борба за свакидашњи живот удаљио нас је од свега. За то ми данас и мислимо само за нас, а за оне који су ван нас никако или слабо. А то је за нас већ хрђав, па и убитачан знак. Ми свој род морамо и треба да волимо; ми своју отаџбину треба искрено и предано да љубимо. У нас не сме да се нађе, и у најпростијем сталежу, оних који неће рат или ослобођење свога рада, јер се тиме неће његова њива проширити; у нас треба траг да се затре оној клици, која хоће да од нас створи егоистичаре, који не воле никога ван себе, а особито који не воле браћу своју, народ свој, који је у горим приликама но ми, који је у ропству, у бедии