Učitelj

КЊИЖЕВНОСТ 391

сиротињи.... Време је да нам нараштај, наша омладина, наше потомство, не буде овако и оволико немарно, као што смо, по несрећи ми њихови преци били. Време је, да наша омладина буде боље васпитана у националном — српском — духу, да буде и душом и телом одана и предана роду своме, да буде сав Србин.

Да ту нашу грешку поправи, да омладини покаже прави и истинити пут у националном или хуманом васпитању, да од наших потомака створи праве и истините родољубе и искрене љубитеље своје отаџбине, — написана је ова доиста лепа и корисна књига, која је пуна лепих поука и истинитих опомена. Искреност или субјективност главне су јој одлике. А тиме се г. писац одликује у сваком написаном свом раду, што му може само на част служити. Поред теоријског излагања чести су и примери, да теорију поткрепе, освеже, или учине приступачнијом. У примерима писац износи наше мане на пољу родољубља и отачаствољубља. Он је ту ладан и неумитни судац. Не штеди ни простог сељака, као ни средњи и виши сталеж. Свуда износи мане, или уједно, као прави учитељ показује и пут за поправку. Претресајући разне сталеже. он је у засебним одељцима проговорио и о данашњој нашој основној настави ч о учитељима. О основној настави писац и у овој прилици заступа оно идеално гледиште, које је заступао и са катадре у Учитељској и на Великој Школи. На жалост изгледа, да је још дуго за остварење ових његових савремених и паметних погледа, јер наша основна настава и данас лута, много лута... Говорећи о учитељима и учитељству он нам је рекао једну горку истину, коју је у овој прилици морао да каже чак и он, као истински и осведочени свагдашњи одани пријатељ учитељства. Рекао је, како нас је политика данас много завела, како смо се поделили на неке политичке клубове, како смо због тога у застоју, и како нам то није потребно. Ово је све права истина. Сваки ће сес овим сложити и ово одобрити, ко је год био хладни и непристрасни посматрач рада нашег учитељства, нашег Удружења инаших скупштина за последњих година. Ми старији учитељи, који знамо како се некада у нас сложно и предано и једнодушно радило, морамо искрено да зажалимо раније године нашега рада и напретка, када је напредак нашег Удружења узиман за пример код осталих установа. Живимо у нади, да ће овога, демона са наших скупштина и из нашег удружења ускоро нестати. Ако је Павле постао Савле, није искључена могућност, да Савле опет постане Павле, на радост и очекивање нас свију истинских пријатеља нашег учитељства. Тај преображзј треба што скорије да буде. Српско учатељство у Краљевини Србији треба опет да пође правом стазом. Неслога треба да отпадне, да је нестане. Клубовима политичким треба ударити глогов колац, да се више никад не јаве. Ако ми први не поведемо коло слоге и љубави. да који ће другир Ако ми први не обучемо тело своје и не напојимо душу своју искреним и правим родољубљем и отачаствољубљем, онда који ће други. Учитељство је позвано да свуда буде прво на сваком