Učitelj

ПЕДАГОШКИ ГЛАСНИК 687

проведу време од 12. до 16. или 17. године — У мањим и средњим градовима, у којима ређе имаде продужна школа, неке народне школе имају један или два сопгв сотрјетепфајтез (допунске разреде), који треба да замене продужну школу. У овим разре. дима наставно градиво народне школе, у неколико увећано, обрађује се нешто темељније. (Уопште концетрични кругови играју велику улогу у наставним плановима народне школе). Будући ђак учитељске школе иде дакле у ове допунске разреде, или, ако станује у селу, учитељ из места спрема га приватно за примање у учитељску школу. Он тада обично седи пре подне Зи после подне 4—5 часова међу осталим ученицима и ради. Наравно да учитељ, који има пуно посла са својим разредом, не може се сувише бавити око њега. Према извештају органа друштва некадашњих ученика учитељске школе у Руану, од 40 питомаца, који су у 1909. години пуштени на пријам за учитељску школу, дошло их је 15 из основне школе, 14 из допунских разреда (дакле 29 = 5// непосредно из народне школе), 10 из есоје ртипајте зпрбмеште а само један из гимназије. Како према овим подацима још барем једна четвртина свих ученика долази из бсоје ртипајте зпремепге, морамо се мало забавити и око ње. Ово није средња школа, јер у њу иду ученици, који су већ свршили народну школу, дакле који при ступању имају 13 или 14 година. Сем тога она је стручна школа, која своје питомце спрема за бсоје дез аг(5 еб табЏетз5 (стручна школа за механичаре и машиновође). Есоје ргитајте зпремеште буквално значи виша основна школа. Овде дакле ученици се спремају за један позив, који има врло мало заједничкога са учитељским позивом. И најбољи материјал не долази одатле, јер овим ученицима, ако имају изгледа да буду примљени у сбсоје дез агћа еб тебега, стоје отворени позиви, који више доносе но учитељски позив. Из народне школе долазе већином они ученици, који немају средстава да иду у вишу школу, а то никако нису најгори. Дабоме и њихов број све више опада, јер у Француској обилним стипендијама, даје се могућност често и сасвим сиромашнима, да оду у гимназију и университет.

Из свега реченога види се барем једно, да је приправна спрема ђака учитељских школа скроз неједнака. С тога су сеи одлучили, да се у учитељској школи скоро у свима наставним предметима почне из основа.

Пријавни испит за учитељску школу је сопсопта. Од пријављених избере се према усменом и писменом испиту онолико добрих ученика, колико их је потребно у тој учитељској школи. Последњих година број пријава опао је знатно скоро свуда. То је можда у неколико због тога, што од скорог времена у Француској сваки држављанин, па и академичар и народни учитељ, мора две године одговорити својој војној обавези, а у неколико и због рђавих плата народних учитеља.

Прве две године у учитељској школи посвећене су општем