Učitelj

из школског ЖИВОТА 691

Ти имаш код куће... Ти имаш у џепу... Ти имаш у торби... Ти имаш... биле су обично почетне речи у задацима једне младе учитељице [ р. Ово је ружно и досадно. Рачунски задаци морају бити и кратки и разноврсни, те да одржавају потребан интерес и пажњу. За то треба мало више личне вежбе.

%

— Колико ногу има у 8 пилића :

Ђак ћути.

— Колико је 8 Х 22

— 8 %Х 2 јесте 16 одговара ђак одмах.

Оваквих је случајева пуно у свима разредима, а то значи да се више ради голим бројевима, да се постигне лакоћа у израчунавању најобичнијих бројних односа, а ретко се врши примена, вежба на задацима из живота, у којима долазе и други односи. Овако чине они учитељи, који превиђају да постоји велика разлика између рачунања именованим бројевима и задацима, из живота. Они мисле, да кад савладају чисто техничку страну, т.ј. израчунавање појединих бројних односа самих за себе, да се тиме постигла и логичка страна. А то није. Колико треба вежбе да ђаци схвате бројне односе, толико исто треба вежбе да могу разрешавати разне задатке, какви се јављају у свакидашњем саобраћају. Оно прво је увек само половина рачунања.

У П разр. једне школе учитељица задаје као комбиноване овакве задатке:

(26 + 56) — 22:5 == или 5 Х 8 -- 34 — 41 =

Таквих је задатака било неколико. Ђаци су их с највећом лакоћом и брзо разрешавали.

Овакви су задаци вештачки комбиновани, шаблонски су, те не пружају довољно материјала за размишљање, нарочито ако су чести и слични. Но и они могу послужити, али не као крајна мета комбиновања, већ као један случај у низу других, разноврсних комбинација, каквих има пуно у животу. Ови последњи дају најбољи материјал за размишљање и вежбање у разрешавању. »

— Колика је :/6 од 482 пита учитељица. Ђак не зна, па се мисли.

— Па колико има шестица у 482

— Има 8 шестица.

— Па, колика је шестина од 482

— Шестина је 8.

1 Овакав рачунски став уопште не сме да буде. То је погрешно.