Učitelj

Наша поратна омладина 87

Код народа који су активно учествовали у светском рату као и. код оних који су били пасивни гледаоци. Психоза гладиаторске арене пренета је на галерије. -

· Тако један швајцарски писац пише за швајцарску омладину: „Наша омладина није оно што је била: она је дрска, еманципована; она презире сваки ауторитет. Светска криза је постала криза омладине. У интелектуалном погледу манифестује се та промена у извесној потреби за критиком и дискусијом. Све је стављено у питање; све се сматра као проблем који треба решити. У моралном погледу та се криза карактерише опорим, горким, често саркастичким тоном... Једном речју омладина се ослобођава утицаја прошлих генерација и нема вере у своје васпитаче“.

Да, омладина нема вере у своје васпитаче, ни у своје

очеве. Она одлучно узима, и ако неискусним и још слабим рукама, точак на броду своје будућности и смело се пушта на пучину живота: Какав ће јој бити крајр То нико не зна, Али љубав према омладини и њена неисцрпна вера у себе и своју снагу уливају нам надуу њен срећнији живот него што је наш. Па не само то, већ и логика животне филозофије

намеће нам овај бптимизам: ко верује у прогрес мора имати |

вере и у омладину. Као и омладина целога света, наша омладива није могла избећи сугестијама које обелсжавају нову епоху у историји човечанства. Поникла у релативно патријархалној средини, одрасла у атмосфери ратне олује, пуној крви и лешева, страха и глади — наша омладина је доживела и преживела најмрачније и најславније стране у историји нашега народа. У њеној младој, сочној души остала је дубока бразда преживелога. Те душевне ране, најтеже ране, није могло сасвим ни време излечити. Оне су и данас отворене и често се манифестују у извесним душевним трзајима, који привлаче пажњу родитеља, васпитача и лекара. Наша недовољно културна средина, завитлана ситном свакидашњицом, није обраћала нити обраћа. потребну пажњу својој реконвалесцентној омладини. Ова је остављена сама себи. И благодарећи само природном инстикту за самоодржање, она је се брзо ориенти"сала и еманциповала. Пронашла је свој пут; насупрот утицају и куће и школе она је прокламовала давно напуштену истину

„у здравом телу и дух је здрав“. Спорт је постао религија