Učitelj

284 Учитељ

ним бројевима. Наименовање може бити просто или једноимено, као у другом задатку, и сложено или разноимено, као у трећем задатку.

Да узмемо још и ове задатке:

4 Колика је разлика између производа ових бројева: 1840%76. и. 2580 7 > |

5 Пола килограма сира стаје 14,50 динара. Колико ће се платити за једну качицу са 25 Кгр. сирар

6 Аца каже Бори: „Ја имам 5 пута толико оваца колико ти и још 6 више. Колико оваца има Бора, кад Аца има 101 овцу>

__ Ни у једном од ова три задатка није дата готова рачунска радња. Она се мора пронаћи размишљањем. Овде захтевани рачунски рад изгледа као средство за циљ, а циљ је да се извесна вредност нађе помоћу бројева. Задатци ове врсте називају се задаци за израчунавање — примењени. задаци, јер се у њима научене рачунске радње примењују.

Према томе да ли је тражена вредност искључиво вредност бројева (задатак 4) или је реч о изналажењу стварне вредности (задаци 5 и 6), задаци за израчунавање јесу: задаци чистих бројева и примењени задаци.

Међу примењеним задацима заузимају нарочита места сви они, чији је репрезентант задатак 6. Особеност оваквих задатака састоји се у томе, што тражена вредност у рачунској радњи изгледа скривена и затутуљена. Задаци ове врсте зову се алгебарски задаци.

Међу задацима за израчунавање најважнији су примењени задаци. Они се морају прострети на најразноликије стварне области практичног живота, и да из сваке те области доводе у круг рачунања разноликост основних односа.

Примењени задаци у рачунању треба да имају циљ да потпомажу развијање рачунске вештине и готовост за брзо схватање и решавање рачунских односа, али у тој и толико истој мери треба да им је циљ нарочито истицање вредности за образовање духа, — њихова стварна садржина треба да је носилац драгоцених мисли које задацима позајмљују изврсну вредност за образовање духа. Гомилање рачунских случајева у задацима никако не сме ићи на штету богаства и снага мисли, ни обратно. Ово двоје мора да балансира у рачунским задацима.

Примењени задаци треба да су тако удешени, да на часу рачунања омогућавају све духовне снаге, које побуђују на размишљање и потпомажу правилан рад, али у исто време остављају трајан утисак у духу ученика. Богаство материјала у њима треба, дакле, да погађа не само број рачунских могућности, већ и унутрашњу вредност његову.

При састављању примењених задатака увек се јављала тежња, да се по сваку цену у њима нагомила мноштво грађе. Због тога се обраћа пажња врло мало или и нимало на њихову